Page 206 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku

Pavol Kondač

Bijeg

Útek

Odlomak
Petar nije mnogo razmišljao. Brzo skoči s bicikla i odlučnim
pokretom strgne preznojenu majicu. Istovremeno mu skliznu
otkopčane hlače. Iskorakne iz njih. Sav radostan poskoči poput
klokana. Uroni naglavačke, nestane pod žutozelenom površinom
vode koju je namreškao topli vjetar. Kupanje ga je osvježavalo.
Svakoga dana. U jezeru mu je takvom brzinom nestajao mučan
zamor kao voda sa prostrte pelene na vrelom suncu.
Svakog ljeta je radio kao pomoćnik u iznajmljenoj krčmi svoje
majke, da bi nešto zaradio. Naime, dobro mu je došlo jer od
okrnjene plaće nije stiglo na sve ono što je htio. Inače, od sina
nikada nije žalio ništa. Ni izdržavanje.
Dugo je ronio. Oprobavao je pluća. Kad je izronio, rutinskim
naglim pokretom glave zabacio je kosu natrag i s oba dlana
iscjeđivao blagu vodu. Brzo baci pogled na obalu. Bio je raspoložen.
Radovao se suncu i prostranom horizontu. Osjećao se slobodnim
poput čobanskog paščeta oslobođenog lanca. Glasno dovikne:
– Marika, dođi u vodu, odlična je, zaplivajmo malo zajedno!
Djevojka se pravila kao da ne čuje Petrovo dovikivanje. I dalje
je čitala Američku tragediju. Baš je stigla do epizode tragičnog
davljenja Roberte Alden u jezeru Big Biten. Ni sama ne znajući
zašto, svoje stanje je uspoređivala sa tužnim događajem u romanu.
Možda bi i Petar znao tako nemilosrdan biti? Ne, on nije Clide
Crifis. Stresla se. I dok se malo pribrala, Petar je već bio uz nju.

Još je u vodi primijetio da s Marikom nešto nije u redu. Počeo ju je
nervozno i uzbuđeno ispitivati.

206