Page 89 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 87

u ruki. Tri prošencije: Kašad, Torjance, Breme. Sveti Rok, tamo su se sastale pod Bremenom.
Misu držu, prodikuju, zastave imaju, darivaju se prošencije. Prije podne se sastanu.
MBP: Kod nas na Svetog Jakoba iđu. Šokci uvik naprid, pa Švabi, a Madžari čak natrag.
Nas najviše bilo. A kad sam se već ja rodila, a Madžari zaktivaju da budu prvi, i postigli jel
i biskup nuž nji i panduri nuž nji. A mi šutit jel bit će naopako.

Odjeća

MBP: Kad su mi dica mala bila, nikad im nisam smila navuć štogod crveno. – Ništa
crveno im neka – rekla mi mama – da ga ne ureknu! Kad je malo veći, onda već mož.
MH: Ni šareno nije dobro. Mojoj unuki navukli zelenu košuljku sa crvenkastim piknja-
ma. Kad dođe jedanajst sati, noć, a ona se budi pa plače pa plače, penjala bi se na duvar.
Tako to išlo devet-deset dana. Onda zvali bab’-Ančuru.
– Ta je urečena; skidaj tu košuljku!
Kad druga noć, a naša Marica spava mirno ko anđelak.
MH: Ako je štogod kupovno, kupio si, recimo, nove lače, pantalone na vašaru, ondak
kad dođeš kući, valja to metnit na zrak, sat-dva, onda žena mora svetom vodom, koju
svaka kuća ima. Umoči perce pa poškropi te pantalone pa kaže: – Dobro došlo i sretno se
nosilo. Škropi triput i kaže triput. Sad nema toga. Zato muški toliko nevolja imaju.
MBP: U kom sam se oplećku vinčala, u tom sam i spavat trebala. Da srića što dulje traje
– tako mi kuma rekla. Vinčala sam se u ćurdice, bile su male, ozdole ne mora bit ne znam
ja kaki fini, nek je nov, pa u tom moram i spavati. Kad žena umre, to treba skinit i ono pri-
pravito navuć. Ono u čem je umrla, kakoj siroti dadu. Tako bilo i kod ljudi.
MH: Ako štogod neotice navučeš naopaka, taj dan će ti bit nesretan; ako otice, ne
možu te ureći.
MBP: Ako te muško čeljade smotri brez pregače jel gologlavu, joj, velika nevolja će te
snać. Rodit ćeš bolesno dite ako brez pregača. Ako te opazi brez marame, uzet će ti san,
nemirno ’š spavat dok se ne ispovidiš.
MH: Ako je ženi pregača poderana pa taku ju spazu, štogod će vam crknit. Krava, ovca,
koza… Kad je moja poćerka umrla, kažu da joj na križ prikujem svilenu maramu, jel tako
će glatko, oma u raj prići.
Što se virovalo o košuljici u kojoj je bilo novorođenče?
MH: Vodom se mož ličit. Na Đudu ima jedna vodica, pa ozdravu.
MBP: Obuču čistu. Onu skinu, operu da bude dogodine ako ustreba. Al oprat se mora
u tekućoj vodi da svaka nečistoća, i sa duše, ode. Mi smo išle i na Dunav. I tu ima Vodica,
kod Planine. I ja sam nosila moje dite, ujutru na mladu nedilju. Tamo svučem ga pa ga
operem, pa košuljicu ostavim i bacim, pa mu drugu košulju obučem. Dok perem, triput
kažem, onako tijo, ne mora drugi čut: „Zlog se gadim pa zlo bacim. Čisto vadim pa ozdra-
vim.“ To tako triput, a košuljicu još i zatrpam s malo zemlje, piska. Ozdravi dite.
U Planini, kod Racke vodice. Davno bilo. Čojek oro na Gospojino. Kad je izoro, a jedan-
put volovi poklečali, a to se ukazala Blažena Divica Marija, i tu se otvorila voda. Išli su Raci,
tamo igraju. I Šokci išli.
MH: Svatko je imo smrtnjaču, što je za smrt pripravito: gaće, košulju i svašta, tkanje, to
je fino sve.
MBP: Sami smo pikali, štrikali, male čipčice, vezli zapunke. Marica Ilinkova, ostala stara

2017 Hrvatski kalendar 87