Page 92 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 90

– Brata jel sestru imaš li?
– Imam. Brat mi je pet godina mlađi od mene, a i on se zove Ferenc. Vamo, u Baračku
je došo udvarirat moj pokojni suprug Marin Jakošević na motoru pa smo se posli i zavol-
jili i uzeli. Naša mama (svekrva) rekla mi je: Ti moraš kod nas naučit šokački. Mi nećemo
madžaretat zbog tebe, i uvik mi je rekla šta koja rič znači. I čovek mi je pomogo, pa sam
tako polako, polako naučila onako divanit kako se u Santovu divani. Istina, isprma sam
samo počela štošta razumit, al divanit je teško naučit. No i oni su to vrlo tili, i ja, pa smo
zajedno, eto, i uspili. Inače, išla sam u šokačke narodne nošnje i igrat u našu grupu. Naša
mama mi je sprimala i vrlo se radovala.
– Inače, vrlo lipo i pravo šokački divaniš. Čestitam ti, i fala u ime svi Hrvata. Dica?
– Imam kćer Marijanu koja je išla u našu ovodu (vrtić) i osnovnu školu (U tom je obli-
ku rekla tu riječ, ne u obliku kako se u Santovu upotrebljava: škula. Primjedba autora), a
sad pridaje u Pešte u HOŠIG-u od petog razreda do mature. Studirala je u Pešte na Eötvösu
hrvatski jezik i književnost i jedno vrime i češki jezik. Baš je i litovala u Splitu, Dubrovniku
i Novom Vinodolskom. Marin mi je sin, radi ko policaj na granice u Santovu. I on je išo u
našu škulu. Žena mu je Helga i radi u naše santovačke škole ko tajnica. Oni imu dvoj dice,
Vivien i Dorinu, koje iđu u našu školu u treći i četvrti razred. Marin više put kaže svoje sest-
re Marijane da ona onako „gospodski” divani, ni sasvim pravo santovački. Naprimer, prija
smo kad ćemo jist, rekli „na zdravlje”, a sad kažemo „dobar tek”. I više taki riči ima.
– Onda si i ti tako svoj divan malko prominjila?
– Pa da, kako sam od dice čula. Malo sam ga pohrvatila ako je koja srpska rič bila, napri-
mer.
– Sićam se tvoje svekrve, snaš Kate Tomaševe, ona je vašu kćer Marijanu kad je ona bila
mala, uvik vodila na hrvatsku misu pa su i usput cigurno šokački se divanile. Uvik sam je gledo
i radovo se tom. Lipo je to bilo vidit.
– Tako je. I ja sam više put išla na šokačku misu, al kad je naša mama (njezina svekrva)
bila živa, onda sam ja išla na prvu misu, madžarsku, ona je počela kuvat užinu, a kad sam
došla sa mise, onda sam ja nastavila kuvanje i završila, a oni su išli na šokačku misu.
Otkako sam ostala sama, sad iđem većinom na madžarsku jer vo ljim pivat i dobro znam
madžarske pisme.
– Inače, čim si se bavila, šta ti je bio posov?
– Pa bila sam jedno vrime čistačica u postoke (tvornička ispostava tekstilne industrije
u selu) i kod doktora u rendelő (ordinacija), a kasnije sam na policije radila ko ekonomka.
Sad sam jedno pet-šest godina u penzije.
– Vira koliko ti znači?
– Mlogo. Pomaže mi u životu. O, šta je svega bilo u životu, a brez vire ne znam kako bi
to mogla izdržat.
– Iđeš kadgod i hodočastit?
– Pa najviše s Marijom Jelić otiđemo na našu Vodicu. Sobadve smo udovice.
– Imaš li kaku poruku za čitaoce „Hrvatskog kalendara”?
– Nek nauču svoju dicu na sva dva jezika jel, kako i poslovica kaže: Koliko jezika znaš,
toliko ljudi vridiš. Dva jezika i dvi kulture nek priuzmu. To je uvik vridnost.
– Fala ti, Katika, za intervju i gostoprimstvo. Kava je bila izvrsna.
– Fala i tebe, i pozdravi tvoje.
Razgovor vodio: Živko Gorjanac

90 2017 Hrvatski kalendar