Page 86 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 84

– O, mali, otrni. O, mali, otrni.
Na našeg sina, pa ga pomilovo, a moj dečko vrlo obolio. A on došo, ni tajio:
– Znadeš, Mando, ja sam ga ureko.
Onda dadu kike pa nakadu kikom; oma dite ozdravi. U ’no vrime bilo taki koji su znali
ličit. Tamo smo išli u Salantu. Zvo se čiča Ferko. Bio je pravi vrač koji svakog izliči. Tamo sam
bila vala triput. I zbog mene sam išla i zbog dečka. Onda on pita za koga i šta. I donesem
od košulje konac, ili malo odrižemo od opšivala, pa to njemu dadem, i on to na vodi, ništa
on to vidi na vodi, i kleči i moli se, a prid njime tu sve sveti, Isus, Blažena Divica Marija, svi
su prid njime. On kleči, moli. A kad se on izmoli, onda on, pripovida kako se ta bolest zače-
la i sve. I di ćete sad nać lika.
– Sad ćete putem to nać na jednom mistu, pa na drugom mistu ćete to nać.
Pa zbilja smo nalazili, te vilovske loze. On reko šta treba zapaljit. Devet feli voća i devet
feli grožđa, i te vilovske loze što smo na putu. I to smo skuvali i s otim operem ako su ranja-
ve noge bile. To sam i ja tako. Morala sam, dečko plače, noge pune, poraspadaju noge, pa
mi žo bilo. Tu sam kojišta probala, al to ništa nije. Kad sam ošla čiča-Ferki, ozdravio je, pro-
šle mu noge. Novaca sam mu dala, nije isko, krunu sam mu dala.
MH: Mojoj ženi baba Vrbančeva u Semartinu rekla da ubode dva noža prekrižito u
vrata pa neće mala plakat.
MBP: U Moaču uvik više bajalica bilo: Betanka, Bundžinica, Matesinka, baba Dorica,
Katrinka, Ćilindika; a bilo koje su karte bacale. Snaša Stana, ona je umrla. Ima jedna Stana,
na njojzi je ona ostavila. Oko sedamdeset ima. U Dubokom sokačiću je, Olganova kuća.
Moj sin Pavo tio tu kupit, al nije zbog vračare. Karte baca. I bajala je. Tako se ona na vodi
molila. Bila jedna baka Stana, zvali ju Vijurka, al to nije voljila. Udovica. Došla je kćeri, bila
je sa sela, vala iz Titoša. Ta je puno kojišta znala. Kad sam ja mojeg Pavu donela k njoj, mali
bio, kad se rodio. Odnela sam.
– Daj da vidim kako je dite.
Ona njega tako gologa na krilo položila, pa ovamo pogledala među guzičke.
– O, tog, Mando, ne’ ’š oženit!”
Pogodila. Tako je pogodila i stara Potrebićka kad sam ju pitala u koliko godina će se
moj sin Stipa oženit. Pogodila, još i snajino ime znala, pa i to kad će se moj čojek iz kata-
na vratit. Bila je i jedna Tentošica, vrimešna žena bila. Nije sirota, bogata, a nije nuždena, a
ni tila ni primit više od dvi krajcare novaca. Ako se konj razboli jel štagod, onda, kaže, idi
baba-Kati. Idem ja tamo. Siromaška sa kreveta jedva se digne za one dvi krajcare, nije bila
nuždena, a kad rad je bila pomoć. I ozdravio je konj. Rekla je da oće ozdravit. Ako neće
ozdravit, onda šuti, neće kazat ništa, al ako će ozdravit, onda kažu. Odonda nema taki ko
čiča Ferko jel Tentošica.
Ja ne znam je l’ istina, nije li, al kažu da u Mioljcu bio pop jedan, katolički, koji je tako
bajo. To njemu niko ostavio, pa su njemu išli. Crvi se zakotu u nogi, pa ne mož izličiti. On
ne dođe ni gledati. Onda to prođe. Išla sam na dva-tri mista. Konj nema mira, dan-noć lupa
s nogom. Toliko pod kičicom, tamo se zakotilo crvi. Moljim vas, kažem, pomozite siroma-
škom konju jel vrlo pati. Pa ne dođe to on ni vidit, i prođe.
MH: U Dolnjem Mioljcu bio jedan vračar, Kuzmić jel Kuzmanović. Samo je trv čeljad. Taj
nije drugo ništ, samo je trv. Izliči ga. Platio je koliko tev.
MBP: Došla sam jedanput mojoj mami. Imali su veliko svinče, nazime, pa krv curi.
A sad šta ćemo radit? Reko, idite čiča-Martinu Krečarovom. Umro je. I taj je zno. Mlogi to

84 2017 Hrvatski kalendar