Page 82 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 80

Budući da govor Hrvata Šokaca u mjestima njihova rođenja sve većma blijedi, postupno,
ali sigurno iščezava, riječi sam obilježio naglascima (ovdje to izostavljam) kako bih što vjerni-
je predočio njihov jezik: kašadski ikavsko-ekavsko-jekavski i mohački ikavski. Razgovor – ovaj-
put tek njegov dio – priopćujem doslovce, bez ikakvih zahvata. Sve je ovo snimljeno tijekom
jedne večeri.

Vile

MH: Vile se kupu kraj izvora, al zlo onom ko ji opazi. Al ako je katana jel lovac, odletu.
MBP: Vile u oblaku živu, al nemu one krila, već samo ruke raširu, pa su gore.
MH: Krila su imale. Svit je znav za Svilenku, Ravijojlu, Milojku, Zanovetku, Anđeliju,
Nagorkinju, Lipojku, Ovčaricu… Ja nisam nijednu vidio. Niki Pava Suknjarev, u Kašadu, taj
vidio je vilu.
MBP: I moja mama je vidila. Bile su sa komšinicom na Kalinjači, na salašiću, kraj
Pavakove bare. Kad bi drugi rekli „Vile su u dugačkoj biloj košulji, bose su, a kika jim žuta”,
one bi: „Baš nije tako. Košulja jim lipa plava, crvenim pojaskom opasana, na nogama cipel-
ke od rogoza, a jednoj kika žuta, drugoj tavna.” Kad su one prid salaš, mama i komšinica,
a vile kupu i jidu jagode, a kad su ji smotrile, a one biž u šumu. Nisu letile. Kazali su da su
one Adamove i Evine kćeri.
MH: To je tako bilo, kad je Bog stvorio svita, da Adama i Evu nije mlogo godina zvav
Bog k sebi jer je on njima ostavio da nešta radu. Ondak su oni radili mlogo godina, pa su
stvorili osamdesetero dece. Četrdesetero je bilo lipi, četrdesetero bili ružni. Kad je Bog i
sveti Petar Adama i Evu zvav na divan, onda Adam i
Eva su sakrili ti četrdeset dece što su bili ružni, rapa-
vi, gadni. Onda Bog je znav, samo je nje zvav k sebi.
Kaže:
– Adame, što ste stvorili za toliko vremena na
onome svitu?
– O, Bože, evo, stvorili smo četrdeset dece, lipi. –
što su pokazali.
– E, Adame, ti više dece imaš neg četrdesetero.
– Pa – kaže – imamo osamdesetero.
To nisu pokazali. Onda su kazali da to ostanu
neutravna čeljad, to su te vile, ta deca, nek ne zna
nitko za tu decu, ni di su ni šta su, kuda su oni s
otima decama, i to su postale vile, to su lipa deca
postala. Ja sam tako čuv.
Pavo Kulašina, tako ga zvali svi, a madžarski se
zvav Dofatics Pál. Išo je na livadu. On ni ju diro, vidio
ju samo. Vodi jedna staza iz Semartina upravo u
Kašad. S otom stazom je išo jer je bila velika rosa,
neće prečacem. Tako rastić bio jedan, i on viđe
jednu žensku pod otim rastićem, ujutru. Kaže, kaka
Jozo Ivanović sa suprugom Agom je to ženska? Ide on vidit, možda štogod nasradala
i rođakinjom. Kašad, 1946. žena, jel štagod. Kad on bližje, e, on vidio, on je

80 2017 Hrvatski kalendar