Page 89 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 87

– Mer sam imal sablju – se posmihuje Marko.
Sede medanje i se naji slanine. Kad si zube
ubriše, veli.
– Jednuč tebi, jednuč meni, veli turska poslo−
vica.
Pogledadu, ča je sega doprimil. Najpervo se
čudu šišoku, koga si svi sprobieradu. Marko ima
najveću glavu, njemu stoji najbolje, turska pratež.
Ta se nikomur ne vidi. Će ju ka ta majka razvajit
i lipu pratež ušit Evici. Jedan lip pas, va njem
jedan grambavi nož.
– Nož neka bude Ive, – veli Marko – ov veliki
pas je Vilija pak Pište. Majke ćedu vam načinjit
lipu opravu. Čižme su Karola da bude gizdavo
mogal bižat. Šišok je moj.
– Dobro – veli Vili – ur sam štimal da mi ništ
nećemo dostat. Moja majka lipo znadu šit. Ov pas
je strašno velik. Od ovoga ćedu se moć dvi prateži
načinjit.
– Marko, ča ćeš ti s sabljom, s sedlom, s konjem
i s šišokom? – ga pita Ivica.
– Znaš Ivica, od sad ti je ovo ime – veli Marko,
Ivica se začerjeni, – ja ću k letu ur petnajst liet bit
star, i ću pojt Jurišiću za konjanika. Sprav imam.
– Ali pervo se mora bitka dobit – veli Ivica.
– To je istina – veli suro Marko – ja se ufam, da
će tako bit.
– Idem pogledat da kako je velika voda – veli
Pišto i plazni na drivo.
– Pišto se začudi. Strašno velika je voda. Turki
s velikom hitrinom razvajaju šatore i je nosu na
više mjesto. Konji ni. Bome čuda sega im je

87