Page 91 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 89

Vili. – Boje ju zlovi, i si ju doprimi. Ivica ima jur
jednu.
...
– Poj spat – vikne Karol, i serdito ide po vodu.

XVIII.

Po turskoj molitvi su Ivica i Marko prošli doli do
velikoga hrasta. Marko splazni gori. Oš je svitlo.
Vidi, da nedaleko su velike verbe i na verba se
ništo čerjeni. Splazni doli, povi Ivici ča je vidil.
Idu polaku kot lesice. Najper ide Marko, va ruki
sablju, na sve pripravnu. Ivica ima malu sikiru va
ruki. Ljudi ni j’ bilo, neg jedan šator je bil zak−
vačen na velikoj verbi.
– Voga moramo kako tako oslobodit – veli
Ivica. – Ali kako?
Miru vodu, ni j’ jako diboka. Voda, kako friško
je došla, tako je i prošla. S pomoćum sablje i sikire
počnu šator doli oslobodit od verbe. Težak je bil.
Zato su ga s sabljom na četire diele razrizali. Bilo
je čuda užiev. S ovimi su poviezali kuse, i jedno−
ga za drugim odvukli po mokroj travi i po plitvoj
vodi k lozi. Jur su petelji kukurikali kad su zav−
igezili. Pogledadu, da če je još ostalo. I oto su
pobrali i odvukli va lozu. Danilo se je kad su zav−
igezili.
Dičaki su je s driva neg koč−toč vidili, da se i
ovde i onde gibju i ništo vluču.
Ručenje je je čekalo i friška voda. Verganji su
bili kuhani, tako kako; njin su bili jako dobri.
Imali su i rušak.
– Tako živimo kot grofi – se posmihuje Marko.

89