Page 92 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 90

– Sad svi skupa idemo po šator – veli Ivica. –
Jedno za drugim ćemo je vluć. Karol doprimi
kolca.
Dobro se spotu, dokjek je sve zgora.
– Ča, i šatore ćemo imat? – se čudi Vili.
– Takove kot turski paša – se posmihuje Ivica.
Po ubiedi počinu. Vili ide na drivo pogledat da
ča je novoga, aš jako strijadu. Vidi, da Turki po
lojtra plaznu na zidine, ali je z grada porinu
najzad, i letu doli va jarak. Kuliko je onde mertvi,
to samo Bog zna. Na stiena je i žien vidit. Ko
meru je tišine, je vidit, da po gradi dica beru
kuglje i je nosu gori k štukon.
– Vie kuglje čuda puti letu simo−tamo – si misli
Vili. – Na stiena je jur čuda škulj. Ča će neg ovde
bit?
Driveni turmi nisu gonc zgorili. I odanjeg stri−
jadu Turki. Od dima većputi niš ni vidit.
– Ča ću ovde? – si misli. – Idem doli.
– Zdola se dičaki s šatori muču.
– Po cigansku ćemo je načinjit, – veli Marko –
tako je znam postavit. Kašnje ćedu vie punjave
čuda bit vridne. Na uža jako mierkajte. Kad su
trudni, počinu.
– Ča more bit sad va gradi? – veli Ivica. – Idem
pogledat. Uriedite vičeru. Kot vidim, Karol ide.
Ivica splazni na drivo, i vidi da je va močvari
opet čuda vodie. Ne razumi, zač. Turki su opet
zgora na brigi i ništo vluču po doli. Kad dojdu do
jarka, vidi da kiće vluču i je meću va jarak.
– Ča nij’ vodie va jarki? – si misli Ivica. – To
nisu gradju načinjili? Zato je čuda vodie va moč−

90