Page 90 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 88

odniesla voda. I okol grada je va jarki velika voda.
Po vodotočina neg nako ruka.
– Pomagal nam je oganj i Bog z ovom godinom
– si misli va sebi Pišto.
Ide doli i povi dičakom ča je vidil. Jedan za
drugim idu gori, da i oni vidu. Štuki ne ruju. Na
saku stran je čuda plesierani, a i mertvi se moradu
pokopat, tako kako. Vidit je da va gradi stiene
popravljadu.
– Ivica poglej – veli Marko – i na ovu stran čuda
sega nosi voda. Podnoć ćemo pojt pogledat.
– Dobro – veli Ivica – ali sada smimo mirno
počivat.
Kad dojdu doli, Karol tepli ubied, ča je od čier
ostalo. Gleda grambavi nož, i veli Ivici:
– Poglej, ovo je ništo pišeno.
– Ako bi bilo po hervatsku – se posmihuje Ivica
– i onda je ne bi znal preštat. Ali po tursku!
– Ali i onda je onde ništo pišeno – čversti Karol.
– Karol – veli Ivica – vidi ti se ov nož?
– Jako je lip – veli Karol.
– Onda je tvoj – veli Ivica. – Sad se nećeš pra−
vat bojat putem oš ni divlje svinje.
– Za istinu? – se čudi Karol.
– Da, tvoj je. Jako mierkaj na njega – veli Ivica!
– I ja bi mogal pojt s vami, i kolca bi si ziel –
veli Karol – da si sve budemo mogli najednoč
doprimit.
– Po vole si nećeš pojt, ti vol! – ga špota Pišto.
– Karol se uvriedi, zame putre, nož si verže na
lačnjak i ide po vodu.
– Pak da ku bielu vilu ne umoriš – mu vikne

88