Page 93 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 91

vara? Jarak kanu zravnat. Ali zač ne strijadu
medanje?
Dojde doli i veli Cigančiću:
– Po vičeri idemo uz močvaru do velike ceste.
Onde ćemo ča doznat.
– Misliš? – pita Marko.
Oš se ni zamračilo, kad se ganu na put. Dičaki
idu gori na drivo, samo Karol je zdola, va ruki
sikiru stišće. Va sebi si premišljava:
– Liktar je ne bi pustili. Ovo je pogibelan put.
Ali Bog zna.
Dva mali špioni polako idu doli. Kad dojdu do
veliki verbov, im serce već ne tuče tako jako.
Meru počinu.
– Ti, Ivica! – veli Marko – kako su ovde velike
i lipe verbe. Koliko košarov, košov i svega bi se
moglo splies.
– Ča ti sad po ovom ide glava? – kara ga Ivica –
Moramo dojt do stare ceste, i onde do mosta. Jako
moramo mierkat, aš onde je oštra straža.
– To i ja dobro znam – odbrizne Marko – ali i
onda su lipe ove verbe.
Bez riči se stanu i idu k velikoj ciesti.
Presenetu se kad dojdu do velikoga mosta i vidu
gat, ka zaprie vodu, ka curi pod grad.
– Ovo je uzrok – veli Ivica – da je vuliko vodie
va močvari.
– Niš se ne more učinit – veli Marko, kad si
glavu doli povlučie, da ga ne zamu upamet – čver−
sta je straža. Idemo najzad.
Kot su došli, idu ponajzad. Kad je već ne moru
upametziet, se sedu da meru počinu.

91