Page 96 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 94

Jedan ide gori, drugi idu spat. Marko opet
zgine. Zame si sablju, streljicu i ide po putu, po
kom misli, da će dojt do velike stare ceste. Lipa
misečina je. Polako ide, aš se bome boji. Sam je.
Ko bi bil onde i Ivica. Boje ko je sam.
Jur dugo ide, kad zagleda da s daleka ništo
sviti.
– Ča je ovo? – sa prestraši.
Kot mačka ide polako k svilini. Za malo vrime−
na vidi da su to ognji uz put. Od driva do driva
ide. Kad dojde do ceste, vidi da je od ceste na dva
kraje loza porušena. Jako oštra straža je. Prebroji i
par šatorov, pred ovimi gori oganj. Stražari na
konji sidu.
– Vude će dojt Sulejman sultan – si misli –
more bit još denas. Ni vridno najzad pojt, aš onda
i ja niš neću vidit.
Najde jednu visoku jelvu, na ku lako more gori
splaznit, aš joj kiće od odzdol se začne. Kad je
zgora, tako si uriedi, da dobro bude mogal vidit.
Dugo mora čekat. Ur ga i noge bolu, gibat se ne
ufa, da ga upamet ne zamu.
Neg najednoč čuje od daleka tursku mužiku.
– Sad će navredi bit ovde – si misli Marko –
dobro ću si ga pogledat.
Strašno polako ide vrime. Mužika je sve jača i
jača. Neg najednoč zagleda janičare. Čuda je ji,
onda na sred na lipi koli sidi sultan.
– Ako bi ga ja sad ovde ustrijil? – si misli Marko
– ali kad niman štuka.
Gleda, gleda. Ovo nikada neće zabit. Grupa
projde. Marko ide doli i se pašći najzad.

94