Page 101 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 99

– Dobro, – veli Ivica – Povi ocu, da se i ovde
spravljadu. Tako zgleda, da ćedu na jug pojt
najzad, a ovde po velikoj cesti već ni straže.
Ljudi na Farkaši deladu, ali oš ni prošla pogi−
bel. Va vinograd podnoć idu, i potergadu sadje ko
je zrelo. Ča se more, se ušušu. Čez dan mlatu.
Ovo je za mlade muže delo, a ne za starce. I dica
pomažu. Sada je čuda verganjov, i ovi se mora
nabrat, kuliko se neg more.
Dobro da imadu konja. Načinjidu mu košare, i
mu je na herbat sviežu. Na početku se konju ne
vidi, ali se pomiri. Svaki dan podnoć idu va vino−
grad. Ur su si i put zgazili.
Stari guslar ide k liktaru i im veli:
– Znate ča? Ja bi išal med dičake.
– Dobro. Ča ćeš onde? – odgovoru liktar. – Dica
imadu i nako drugoga dela. Poj neg.
Stari guslar se na put spravi. S Karolom veselo
koracadu. Ciel put ga spitkuju, ča se j’ stalo, kako
je bilo? Karol odgovara. Ne pravadu se pašćit.
Dičaki se jako veselu staromu.
– Znate ča sam si zmislil? – velu guslar. Napisat
ću pripetienje, kako ste bili hrabreni. Ur sam je
začel. Početak je. Poslušajte. Gusle si zamu va
ruke i počnu?
Pripetienje ću vam zjačit,
Starim, mladim, svim naznanit,
hrabrost naši mladi klincov,
ki se nisu bojali poganov. ...
Dičaki veliko poslušadu, i si mislu va sebi:
– Stari će tu jačku napisat, a mi ćemo se ju
naučit i počeli jačit.

99