Page 100 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 98

Zamu si sablju, streljice i sikirku. Drugim
povu, da kamo idu. Kad Karol dojde, neka mu
povu da neka čeka. Drugi dan jutro neka se gane.
Će nam znan ča i on povidat.
Tiho idu, ali dost ljuto. Ni jako daleko cesta od
nji vako po dani. Ali po noći, pak kad človik ni
gvišan da kude ide? Sad Marko pozna put. Dos je
teplo, ali oni po lozi idu, i po ravnici.
Vreda dojdedu do ceste. Polako se odškujadu,
da vidu ča je onde. Straže ni. Šatora su otprimili.
Oš ni jednoga duha ni vidit. Marko si zame sablju
va ruku, i polako ide doli k cesti. Kad dojde doli,
vidi, da nigdir nikogar ni. Jako daleko je vidit.
Mahne Ivici, on segurno ide doli. Pogledadu ona
miesta kade su Turki imali šatore, ali niš ne
najdu.
– No ovi su zginuli – veli Marko. – Cesar neće
vude pojt najzad. Onda nećedu pojt na Sambotel,
neg uz kisečke brige na jug do velike vode.
– Misliš? ga pita Ivica.
– Ovo je gvišno – odgovori Marko – ako bi vude
išli, onda bi straža stala vude.
Čekadu edan čas, ali nikogar ni. Polako se
zaškuruje, ali nikogar nisu vidili. Idu najzad.
Karol je čeka, i začne povidat:
– Ljudi se jako veselu, ali liktar su rekli, da do
po tergadbe ćedu onde ustat na Farkaši. Pervo se
moradu stani popravit. Ali sad se oš ne smi pojt.
– Ča su vidili oti ki su kot bora? – pita Ivica.
– To su rekli – odgovori Karol – da oni ki su na
drugu stran Riepca, se spravljadu, ali još ni j’ vidit
kude ćedu se ganut.

98