Page 99 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 97

sada ne smi tamo. Za jedan tajedan se more dojt
pogledat. Donjeg mora bit na miru. Sad se ne smi
niš reskierat. Mer si je čuda sega pobral. Mora bit
z ovim zadovoljan. Će oš ustat ovo i ono. Sterpljiv
mora bit.
Ide najzad.
– Kade si bil? – ga pita Ivica.
– Meru sam se prošal šietat – odgovori Marko.
– Ča si vidil?
– Giblju se, ali polako. Mislim, da ćedu na
okolici još ustat, ako ne svi, ali oni ki su i do sada
raubali, ćedu još jednoč pogledat okolicu. I na to
si mislu, da će dojt i nakovi najper ki su se pos−
ranjali. Oš boje moramo mierkat.
– To znači, da ćemo još dugje morat ovde bit?
– pita Ivica.
– Bome – odgovori, par tajedan gvišno. Kad
Karol dojde najzad, moramo poručit vašemu ocu,
da i oni neka mierkadu, ki su na jelvi. Ne zna se,
da kuliko ljudi je ostalo onkraj Riepca. More bit,
ti niećedu vude dojt.
– Hodi, idemo na drivo.
Z odzgor vidu, da od grada idu poslaniki k sul−
tanu. Gvišno se tanaču. Zač, to oni ne moredu
doznat. Ali to je vidit da se Turki pokadu. Ali,
kude?
– Sad idemo doli – veli Marko. – Po ubiedi
ćemo se ganut po onom putu kude sam ja išal k
velikoj cesti. Kad sam bil onde, je bila velika
straža. Ako sultan tude kani pojt, su još onde, ako
ne, nećemo nikogar najt.
– Dobro, – veli Ivica.

97