Page 98 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 96

I oni zdola ne znadu, da ča se j’stalo. Liktar i
Marko dojdu gorika. Vidu da husari idu najzad va
grad. Zaškurieva se. Lese zapru, tako kako je
moru.
– Dobili smo! – velu liktar, i se počnu plakat.
Liktar i Karol idu najzad, da povu va seli, da su
Kisežani bitku dobili. Turki se spravljadu domon.
Ali to će dost dugo durat. Oš se ne smi va selo.
Drugi dan se spravu pred križem i Bogu hvalu
dadu. Ov dan je svietak. Ostanu okol križa, done−
su žganoga. Vino je svalilo i pomalo piju. Liktar
im moradu povidat, da kako se j’ stalo.
Karolu žene zapokadu, da i dičakon bude
dober ubied. I on mora povidat. Skoro ga ne
pustu najzad.
Dičaki idu gori pogledat na drivo. Vidu da se
Turki spravljadu. Mierkat se mora, da je upamet
ne zamu, aš onda ćedu i simo gori dojt i se
uraubat. Sad se mora stoper mierkat.
Jutro Vili projde na drivo, kašnje će pak Pišto pojt.
Ivica ostane zdola. Pišto se meru lijeni. Neg najed−
noč upametzame Ivica, da je Marko opet zginul.
– Kamo j’ prošal ov Cigančić – se serdi va sebi.
– Bi mi bil mogal ča reć. Mer će dojt najzad. Zna
si mierkat na se.
Marko ide, da pogleda ča se more vakovu dob,
kad je zblud, pokras. Kad dojde do mosta, vidi da
je straža još onde.
– Zano nisam tako bedav, da ću im se odšietat
va ruke – si misli va sebi. – Vi ćedu me zlovit, pak
otprimit za janičara. To ne!
Najzad se uberne. Splazni gori na hrast. Vidi da

96