Page 103 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 101

dalek put. Sad je još vruće. Kad se zbudite, ćemo
sve pogledat.
– Kot sultana guslar ću ovde živit – se posmi−
huju stari.
– Ne! Ovo je Palača, mi smo grofići, a vi ste naš
guslar – se posmihuje Vili.
– Pak ćete nam i jačit? – pita Pišto.
– Bome jačit – velu stari – ali onda idem pervo
va šator.
Kad počinu, guslar na drivo splaznu. Dičaki je
gledadu. Drugoga dela nimadu, za stolom sidu.
Neg najednoč čuju gusle i staroga tih glas.
– Stari sad od grada jaču – veli Marko – posluša−
jmo je.
Dan za danom ide. Neg najednoč vidu, da je
okolica grada prazna. Guslar idu pogledat se, od
dičakov je gdo svenek peja i im povida. Vrata
grada su još zaperta, samo straža ide po okolici.
Marko je najveć s guslarom. Oni dvimi se
najbolje poznadu. Marko je svagdir bil, on sve zna
i rado se diči kade i ča su činili. Knoći otpelja gus−
lara, da budu vidili kude su prik velike močvare
gradje, kade su važgali kozlice, kade je otočić.....
Drugi dičaki idu, i načinju most, aš sad se već
ne prava bojat nikogar. Dos dobro su naurožani.
Ko vidu Marka kot maloga vojnika, ćedu i nako
preteć.
Pogledadu, kade su načinjili Turki gradju, da
vodu odignadu spod grada. Dičaki su kanili zrušit
gradju, ali stari ne dopustu.
– Čekajte – velu – to je vojske delo. Ne znamo
ča kanu s jarkom. Ta se mora pervo sčistit.

101