Page 104 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 102

– Navo si nismo mislili – veli Ivica.
Idu po tabori. Marko pokaže kade su bili štuki,
kade je stal sultana šator, i sve po redu.
Jedan dan jutro vidu, da su otperli gradske lese,
ljudi idu van s garada, svaki va svoje selo. Dičaki
bižu domon, da povidadu. Samo guslar ostanu
onde, pak Vili. Vili se j’ sam javil, da će on čuvat
Palaču do noći. Knoći ćedu i drugi dojt. Stari i Vili
idu gori na drivo i gledadu da kako se brodu ljudi.
Veliko veselje je va seli, kad dojdu domon
muži i žene, ali je bome i onakovi ki se plaču, aš
su njihovi na vieke va gradi ostali.
Pute otpru, i idu pogledat staro selo.
Matac ima veliko poštenje pred ljudi, aš ko
njega ni, bi bili svi stani zgorili. Matac ne razumi,
zač mu tuliko hvalu. Tomu se veseli, da ga va
sakom stanu pogostu. Biži simo, biži tamo.
I dičaki se spokadu domon. Stari guslar ostanu
do zadnjega okol velikoga driva. Čuda puti su
zgora i je čut gusle i tihu jačku.
Jedno za drugim si primu doli, svaki svoje.
Knoći tuliko znadu povidat, da j’ to strašno. Staro
selo se na novo uživi. Ali oni, ki su prošli, oš se
nisu javili.
Grojze jur va ponovjene stane vozu.
Kad je tergadbi konac, par ditićev dojde k lik−
taru i jim velu:
– Mi smo ubećali gospodinu Jurišiću, da kad
ovde bude sve u riedu idemo opet va grad, ćemo
med njihove konjanike stat.
Svi znadu da ne moru ditiće zustavit. Majke se
plaču, a i divojke. Vakov je žitak.

102