Page 85 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 83

Prestrašu se, aš i va gradi začnu stiene gorit. Ali
ne stiene goru, neg škopići, ki pak letu na drivene
turme. Konji vrišćedu, to je još i gorika čut.
Takov zblud je va taboru! Liktar idu doli, dičake
pošalju da i oni vidu ta zblud. Ča ovde vidu, neće−
du zabit, dokjek žividu.
Ive i Marko su sriću imali, va velikom zbludu
na nje se nigdor ni maril. Ur su kanili projt s
otočića, kad čuju, da jedno malo dite po her−
vatsku viče za pomoć. Ive preteče najzad, i vidi da
je onde va vodi jedna mala divičica. Zgrabi ju za
vlase i ju odnesie na drugu stran.
Marko je zginul. Neg najednoč čuje Marka
glas. Polako se stanu med vertami, i vidu da
Marko jednoga usedlanoga konja peja. Friško
bižu k njemu, divičica za Ivom.
– No i ti si ča našal? – se smije Marko – vi su se
strašno prestarašili. Divičicu na konja, i hitro va
lozu.
Liktar se presenijetu, kad dičaki s jednim lipim
konjem dojdu, na kom se tiho jedna divičica
plače. More bit je tako deset let stara. Liktar ju
znamu s konja. Marko po cigansku zavieže konja
za jedno stablo.
Sedu se okol ognja. Liktar zamu baril i ponudu
dičake:
– Hvala bogu, da ste ovde. Turki si na vas oš ni
mislit nećedu.
– Ja idem najzad, da uriedim germe – veli
Marko. – Dobro bi bilo ako bi došla godina, ali ne
sada, neg zutra.
– Biži, mu velu liktar. – Ive, a ti povidaj.

83