Page 84 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 82

Ide doli i povi dičakom ča je vidil i ča si je zmis−
lil. Ive povi plan, svi ga jako poslušadu.
– Mi ćemo perže važgat sieno, neg oni zgora
slamu. Turki niećedu znat ča se j’ stalo. Ovde
gori, onde gori. Gorit ćedu turmi, gorit će sieno,
gorit ćedu šatori, konji znoreni bižat simo−tamo,
gazit ljude i šatore.
– Ovo si si dobro zmisli – velu si najednoč.
Teško čekadu noć. Ive i Marko su pripravni.
Lonac va ruki, streljice i sikirice na herbati. Kad
se kanu ganut, dojdu liktar s Karolom.
– No, ča to kanite? – velu oštro liktar.
Odgovora ne čekadu, neg idu gori na drivo.
Vidu da ča su im dičaki rekli, je istina. Idu doli i
velu.
– Dobro je, smite pojt!
Zamu baril, i dadu meru žganoga dičakom i
velu.
– Va ime Božje se ganite. Va seli svi ljudi molu
za vas, da vam Bog pomore.
Dičaki se ganu. Liktar idu gori na drivo. Grad
gledadu. Va tabora Turki ugasu ognje pred šatora.
Samo straža je na mjesti. I ovi klimaju, aš su jako
trudni od teškoga dela. Konji spidu lieže, ali stoje.
– Sad bi jur morali bit dičaki kot močvare – si
mislidu va sebi.
Za malo vrimena liktar vidu, da na drugu stran,
kade su morali dičaki važgat sieno, se ništo
prosviti, ali klincov ni vidit. Oganj, kot kača,
polako plazni k sienu. Neg najednoč začne sieno
gorit, sve boje, sve jače.
– Ali kade su dičaki? – si mislu liktar.

82