Page 79 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 77

XV.

Karol ide simo – tamo. Nosi glase odavjek, odan−
jeg. Jedan dan dojde i povida dičakom:
– Oti na jelvi su vidili da su s Kloštra sve iman−
je, ča je bilo moguće, otprimili va Štajersko.
Crikvu i samostan su čuvali fratri i sluge, ki su
onde ustali. Pervi put su je najzad zignali. Drugi
dan je čuda Turkov došlo, i su zauzeli klošter.
Kot je bilo vidit, ki ni j’ pretekal, sve su poumar−
ali. I majere su zajeli. Blago va njihov tabor odig−
nali, ki su onde bili, su je poumarali. Oš i sad je
vidit da kako se kadu. I ja sam bil pogledat.
– Kot ovde gledam – veli Marko – ne vidim
turskoga cesara.
– To sam vidil – veli Karol – da onde zdola kot
Riepca na ravnici je čuda Turkov.
– Onda je onde cesar – veli Marko – gvišno će
kašnje dojt pod Kiseg kad mu ovde pripravu mjesto.
– A ča je s našim starim selom? – pita Ive.
– To povidadu dičaki – veli Karol – da naše selo
nisu požgali. Neg betiežne ovce su otprimili.
A susjedska sela su sva požgana.
– Kako to more bit? – se čudi Ive. – Zač su je
ostavili?
– Došli su do sela – veli Karol – ali je je Matac
vanzignal.
– Matac je s jednim libom kruha huknul – povi−
da Karol – nigdor ni znal kamo. Dičaki su vidili,
da kad su se Turki približavali k selu, se j’ Matac
na gola slikal, i tako je bižal preda nje, i im se je
grozil. Pak su pretiekli. Oš i jila su mu ostavili.

77