Page 82 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 80

Karol se je prosil, da sad on ide na boktu. Neg
najednoč ide doli i veli:
– Turki na veliki brigi jelve rušu. I konji su
zginuli. Sad ča ćemo?
Marko i Ive su išli gori na drivo. Dugo su bili
zgora. Pominadu se. Ive veli.
– Dobro, dobro, ali kako ćemo si tamo odniest
oganj, da nas ne vidu?
– Na vom si jur par dan trapim glavu – veli
Marko. – Kako−tako moramo i ovo učinjit.
Dugo ustanu zgora na drivi. Vidu da se rušu
zgora jelve.
– Pašćit se moramo, aš to drivlje s konji vluču
doli – veli Marko. – Zato su zginuli konji pod
grad.
S obadvi stran strijadu ča moru.
– A ča kanu? – pita Ive.
– Ne znam! – veli Marko.
Ur je škuro kad dojdu doli. Povu drugin ča su
vidili. Noćni čuvar ustane zgora, oni se ležu, ali
teško moru zaspat.
Ive i Marko si riedu sprav. I drugi dan ni konji.
Konji neg vluču te jelve po doli. Ovo par dan
dura. Neg najenoč vidu da Turki velike turme
zidju na drugu kraj jarka.
– Aha, sad jur znam – veli Marko – simo gori
ćedu plaznit, i s odavjek kanu strijat grad.
Na ubodvi strani je tišina. Va gradi vidu da
zaman strijadu. Nač−toč se riedu.
– Ive – veli Marko – denas knoći moramo projt
doli i si žnoru pripravit. Sad ur znam, kako ćemo
si ognja odnies. Va jednu škuljastu čripnenu

80