Page 77 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 75

otprimili. Ča ustane onde, oto je Turkom neg na
zadiv.
– Onda j’ dobro, – veli Vili – sad idem opet gori.
Dan za danom ide. Turki vluču štuke gori na
brige, i ciju grad. Dičaki je gledadu. Marko opet
zgine. Ne znadu kade je. Kad dojde najzad, im
povi:
– Našal sam ciganski tabor. Tamo po doli je,
meru daje od potoka. Nisam se ufal tamo, ali sad
znam. Ćemo vidit.
Dičaki se prestrašeno pominadu:
– Zač ne strijadu vi naši s grada na Turke? –
pita jednoč Vili.
– Stara navada je – veli Marko – da on mora
pozdravit človika ki k njemu dojde. Ček neg.
Kako ćeš se bojat kad se počne larma.
– Simo nećedu dojt gori? – pita Pišto.
– Ovo je daleko – veli Marko – odavjek ne
moru strijat. Pak kako ćedu dojt simo? To i oni
dobro znadu.
– Ufajmo se, da ne – veli Ive. – Pak i prik vi
veliki močvarov ne moru štuke vluć.
– A po velikoj cesti? – pita.
– I tude ne – veli Cigančić. – Tude ćedu pojt
raubat. Najpervo ćedu zauzet Klošter. Ćete neg
vidit.
– Nismo tako bedavi da ćemo im se naznanit –
veli Ive.– Kad dojdu raubat, ćedu staro selo
požgat, ča najdu otprimit. Mer ćedu si to mislit da
su svi ljudi va gradi. Ovo j’ samo od sebe razumlji−
vo. Na to si nećedu mislit, da smo ovde sranjeni.
– Kako daleko ćedu pojt raubat? – pita Pišto.

75