Page 73 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 71

– Ive – veli – mi ćemo si neg stiegna načinjit, a
to drugo ćemo poslat va Novo Selo.
Sada je jur vidit taborske ognje okol Sambotela.
Hvala Bogu, ča su kanili je sve gotovo. Sad
čekadu najtežje dane.
Jako se boju. Do sad su se pripravljali, ali sad je
Turak im na vrati. Smolu idu brat, i svaki drugi
dan idu va vinograd po sadje. Dičaki već nisu
znali je li je pandiljak ali srieda.
– Karol – veli Ive – zutra, kad projdeš, pitaj vaše
da kakov dan je. Moramo si načinjit koliendre i
sunčene ure.
– Ej ho – veli Pišto – to će bit dobro. Bar ćemo
imat opet meru posla.
– Ček’ neg – veli Marko – za par dan nećeš
vakovoga govorit. Najteže je čekat.
– Karol opet dojde, povi ki dan je. Načinju si
koliendre i sunčene ure.
Jedan dan okol podneva dojde Vili s driva.
Blied je kot stijena.
– Ča se j’ stalo? – ga pitadu. Svi su bliedi.
Za malo vrime sprogovori:
– Sambotel gori.
– Onda su ga Turki zajeli – veli tiho Marko.
Karol biži povidat liktaru. Ja iden čuvaru va vino−
grad, ali pervo idem gori.
Marko pervi, za njim i drugi. Vidu da Sambotel
gori. Riči nimadu. Svaki bi se plakal, ali se ne ufa;
ča će mu drugi reć.
– Odsad – veli Ive – dan i noć se mora boktat.
Denas ću pred polnoći ja, a po polnoći Pišto.
Idu doli, Ive zgora ustane.

71