Page 70 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 68

– Vidiš – veli Marko – oš i delat ne pravamo.
Kisežani su nam sve načinjili. Oni se sada simo
već ne ufadu dojt. Sulice su visoke. Dost germlja
je. Lako ćemo se sranit.
Karol je jur pripravil vičeru kad dojdu najzad.
Svi teško čekadu, da ča su vi dvimi upravili.
– Karol – veli Marko – zutra otpodne ćeš moć ča
odnes va Novo Selo liktaru.
– Ča? – pita Karol.
– Ćeš vidit, – veli Marko. – Sad, kad oganj
uriediš, poj meru gori na drivo. Sedi se i onde
počivaj, i glej, je li ča vidiš.
Marko s torbe vanzname vlake. Gleda ju, verže
na travu. Karol zgora gleda i počiva. Kad mu se
zamiri, ide doli. Vidi da Marko ništo manja.
– Ča će bit s toga? – pita.
– Ovo je liečka – povida Cigančić – s ovom se
ribe lovu. Gle, ovo je palica, na palici je zaviežena
vlaka. Zdola je načinjena liečka. Kad riba lipo kod
gati spi, se mora polako ova liečka na nju povluć.
Friško gori povluć, i je riba naša.
Navo dojdu i drugi tamo.
– No, no – veli Karol – kanim vidit da kuliko rib
ćeš zlovit.
– To se nigdar ne zna – veli Marko, – ali se
mora sprobierat.
– Oš je dost vrimena dokjek sunce zajde – veli
Ive. – Pojte ribe lovit. Ja ću ovde boktat.
– Ćemo vidit – veli Pišto.
– Onda pojte gledat – veli Ive – ja ću donjeg lip
oganj načinjit. Ča Marko zlovi, ćemo pojist.
– Od toga ćemo ugladit – se smije Vili. – Ziet

68