Page 72 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 70

– Zutra ću još sprobierat – veli Marko, – ali
onda ne zam kad će se moć. More bit već ne.
Knoći ću dojt na lov. Jednu sernu bi moral ustrijit.
– I ja ću dojt s tobom – veli Ive.
Otpodne idu va vinograd. Sad je Vili na straži
ostal. Primu si i kolca. Putem veli Ive:
– Najpervo ćemo poiskat čuvara, i jim povidat,
da kad se bude moglo, ćemo dojt po sadja i po
zelenja va supu. Čuvar moradu znat da to mi
primimo, a ne tudjinci.
Va vinogradi pred čuvarovom hutom najdu
čuvara. Kucak je pozna. Poklonu se, i povu
čuvaru zač su došli.
– Dobro – velu čuvar – ću vam ja pokazat,
odakjek i ča si smite otprimit. Pak kad dojdete,
mi sve povite.
Ono ča su znali, su im povidali. Turki su pod
Sambotelom, ali još daleko. Vude ji još ni j’ vidit.
Kolca si napokadu i idu domon.
Okol Palače je sve gutovo. Gradja jur stoji. Stol
i klup je. Z lieska su načinjene plitve košarke, va
ki se šušu verganji. Sad ćedu se hruške i jabuke.
Podnoć ide Marko i Ive na lov. Splaznu gori na
hrast i čekadu na serne. Jena za drugom dojdu.
Dičakom derćedu streljice va ruki. Jednu malu
sernu su ustrijili, ka je bila jako blizu kot driva.
Druge su pretiekle. Zamu ju i nosu va Palaču.
Oganj zbudu, lipo suho kiće veržu na njega da
dobro gori. Sad se još ne pravadu bojat. Veliki
kostanj i nako ne pušća, da se otkude vidi oganj.
Marko uguji sernu, razriže i uriedi kot je potrib−
no.

70