Page 68 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 66

bili va vakovom taboru. Kad Turki dojdu, ćemo
pojt svi skupa na drivo, i ću vam povidat ono ča
sam si zamierkal.
– Dobro, – veli Pišto – ali jako mierkajte.
– Mer i ja isto tako s glavom na vrati kanim
preživit ov boj – veli Marko – kot i vi svi. Liktar
su mi rekli, da ako ča spametnoga znam, neka
učinim.
– Razumim te – veli Pišto. – Onda na delo.
– Meni je došlo još ča napamet – veli Ive. –
Načinjit si moramo još jednu malu hutu.
– To ne kaniš simo zvat va Palaču turkoga
cesara? – se našpoćuje Vili.
– Rado bi mu donesal glavu – odbrizne Ive.
Dobro se nasmiju na šali.
– Ova hutica se zato prava – razlaže Ive – da si
va njoj budemo mogli sadje šušit, i ovde deržat.
Sadje ćemo na sunci ušušit, kot doma, i simo si
verć, da nam je godina ne pokvari. Tako ćemo si
se načinjit, kot smo doma vidili.
– Kade ćemo si najt sadja? – pita Pišto.
– Va vinogradi – veli Ive – mer ni daleko
odavjek. Imamo i kolca.
– Istina – veli Karol. – Dost je tročanja. Nismo
stare žene. Na delo braci!
Marko i Ive idu doli. Po drugoj stazi se spravu.
I vude idu serne i jeleni. More bit na pašu. Kad
dojdu doli, i onde na kraj lozie, nedaleko od moč−
vare je jedan velik hrast.
– Ive – veli Marko – poglej, ovo je jedan velik
hrast. Ja ću splaznit na njega. More bit da ćemo si
i ovde moć načinjit mjesto za boktanje, ili za lov.

66