Page 63 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 61

– Dobro – veli Marko – navo sam si i ja mislil,
ali te nisam kanil zvat.
Karol projde gori na drivo i straža. Oni dvimi
povluču kolca i se krenu na put. Kad dojdu prik
maloga mosta na cestu, veli Marko:
– Po najzad ćemo ov most zrušit, drivlje va
germlje sranit. Sve tako razbercat, kotkad ovde
nigdar ne bi bilo mosta.
– Poglej neg – se čudi Ive – pokjek vude ljudi
ne idu, je staza skoro zarasla.
– Hvala Bogu godini – veli Marko.
Va gradi se jur teško ide. Lese oš nisu zaperli.
Čuda je biguncev, kumaj se ide.
– Vidiš – veli Marko – našim je bolje na Farkaši.
Najpervo moramo najt Juru. On nas mora otpejat
jednomu takozvanomu Forintošu. On je zapovid−
nik štukov. Otac su rekli da će on kupit smolu.
S teški muk, ali najdu Juru. On je otpeja
Forintošu.
– Ti si Marko? – veli zapovidnik – staroga
Šukle sin?
– Da, – odgovori Marko – a ovo je našega liktara
sin, Ive.
– Dajte tu smolu, – veli stari – berite je, kuliko
neg morete. Ću poslat po nju. Tvoj brat Luka će
ju donest. Ovde j’ čuda nakovi ljudi, ki čuda kanu
znat. Upamet ćedu vas ziet. Zato morate doma
ustat.
– Ča ću vam ja sad dat? – pitadu zapovidnik.
– Znate, – začne plašljivo Marko.
– No, friško, aš nimam lazno – velu.
– Jednu malu streljicu – odbrizne Marko.

61