Page 61 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 59

– Hvala Bogu – veli Pišto – kako ćemo dobro
spat.
– Da, da, – veli Marko, ali ne svi. – Denas se ur
mora boktat. Aš ko je istina, da Turak ide pod
Sambotel, će bit i nakovi, ki idu pred njimi.
Moramo pogledat, kade ćedu imat tabore. Ognji
ćedu nam povidat. Denas idem ja pervi. Vi spite.
– Ciel dan si bižal – veli Ive – pervi idem ja.
– Ne, – veli Marko. – Zutra ćeš dopodne ti bok−
tat. Otpodne se ne prava spolon zgora bit, neg
podnoć.
– Dobro – veli Ive. – Svaki na lieglo, Marko na
drivo.
Marko splazni na drivo. Karol zname s ognja
kamen i presuru. Oganj uriedi, verže meru suhoga
na oganj, i se sede. I drugi dojdu tamo i tiho sidu.
Znadu, da od sada već nisu dica, neg stražari.
Marko gleda po doli i on isto oto ćuti. Idu na lieg−
lo. Karol na žeravku povučie pepel. Pokrije ga s
jednin puknutim, čerbavim čripnenin loncem. Ko
dojde veter, neće žeravku otprimit na hutice.
Lipa misečina je. Još ni jednoga oblaka ni. Kot
kad ne bi bila otpodne tako velika germljavina.
Marko vidi, da kako se pasu serne i jeleni onde
kod Djundješa.
– Kako bi bilo dobro jednu zlovit. Bi imali miesa
a i koža je na čuda ča dobra. Kade−tade si moram
skerbit jednu malu streljicu. Ali kako? Luka će mi
pomoć. Zutra moramo pobrat još smolu, ča je je,
pak ju odnies Kiseg. Kako−tako ću zajt nuter.
Marko gleda simo−tamo, ali još ni j’ vidit ognjov.
Samo serne, jeleni, zieci su va travi i se mirno

59