Page 57 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 55

Ki je ov tajedan imal lazno, je išal na Farkaša.
Svakomu je bilo odmireno mjesto, kot zdola va
seli. To je pastir uriedil, kot se j’ s liktarom
dogovoril. Muži su išli va lozu, i zbirali drivlje za
stupe, i nosili k novomu stanu. Ditići su im poma−
gali.
Vinograde su po tretić friško sviezali, pošteno
skopali. Čuvar je sagdir gledal da bude sve
pošteno spravno. Čuvar si je mislil va sebi:
– Ja ću ovde čuvat vinograd, do zadnje dobije.
Ja neću pojt va selo. I ovde je jedan veliki kostanj.
Onde ću boktat. Simo i nako nećedu dojt gori.
Oganj ću si tit neg knoći naložit, onda nigdor ne
ubaja po cesti.
Dičaki su hutice načinjili, i drugi tajedan
deladu na Farkaši. Oni čuda znadu njievim
pomoć. Do sobote stoju stani, tako kako. More se
va nje selit.
Nedilju otpodne liktar spravišće deržu. Ljudi
su zadovoljni. Povu im da po žatvi ćedu si pohišt−
vo doniest gori. Najpervo ćedu dolnje polje
požet. Zob se mora zelena pokosit i simo dovez, i
onde ušušit. Od stana ćedu sve donies: ubloke,
vrata, škopiće, sve ča se more gibat. Jedan drugo−
mu ćedu si pomagat.
– Va stani komine i pletere zažbucat – velu
liktar – krepjet i hiža neka bude va jednom. Sad si
tako moramo, kako se najfriže more. Ako sve ne
zavigezimo, more se i onda ono drugo, kad bude−
mo zgora. Važno je da bude krov pošteno načinjen.
Po staroj pravici se čuva selo. I zdola i zgora.
I ovo si odriedu.

55