Page 53 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 51

dat, kako se uču ditići. Sve si zamierkadu. I oni
ćedu se tako vježbat, kot su vidili od konjanika.
– Ali mi nimamo oružja – veli Ive.
– Sada još ne – veli Marko, – ali otac ćedu nam
ga načinjit. Neg moramo pojt va svaki stan i pobrat
stara plužna železa, polamjene serpe, stare nože,
koje već ne hasnuju. Od ovoga ćedu nam načinjit
naš otac oružje. Zutra ćemo se s ovim začet.
– Dobro – odgovoru dičaki.
Knoći reče Ive ocu:
– Otac, moja mala kolca moremo hasnovat?
– Zač ne – velu otac – to su tvoja. Ča ste si opet
ča zdiktali?
– Tetac Šuklo su poručili – veli Ive – da sad
imadu meru lazno, aš im je železo svalilo. Od
grada ćedu ga stoper na tajedan dostat, kad se ono
otprimi va grad ča su do sada načinjili. Zato neka
idemo po seli, ter poberemo sve želiezje, ča se
već ne more hasnovat, pak s toga ćedu nam način−
jit tako gver, kot ditićem, neg manjega.
– Zavo smo se pominali – velu liktar, – i kod
nas poberi, ča se po stani potipje. Mer čuda si
nećete najt, ali i to je već od ničesar.
– Pak su nam i to poručili – povida na dalje Ive
– da smolu beriemo po lozi.
– Ča ćedu s smoluon? – pitadu otac.
– Ja ne znam – veli Ive – neg to su rekli da va
gradi čuda smolie ćedu pravat pri bitki.
– No, onda neg po njiem – velu liktar. – I zato
se pravadu kolca?
– Da – veli Ive.
– Pametno – velu liktar – šikani budte.

51