Page 54 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 52

XI.

Dičaki se pandiljak jutro spravu kot liktarovi.
Najpervo ovde poberu, ča najdu. I stare polam−
jene čripnene posude i škuljaste lonce. Oto će bit
dobro za smolu.
Od stana do stana idu. Sagdir dostanedu ča ni
njim već potribno. Oš i jednu puknutu želieznu
presuru dostanu.
Kad se selo ubajdu su kuolca puna. Železo
odvezu k kovaču, a čripnene posude k liktarovim.
– Ovo je ljudem ništ vridno – velu kovač – ali
meni čuda. Od ovoga železa ću vam moć tako
mali sikiric načinjit. Dostat ćedu ji i drugi dičaki,
ki ćedu kot velike jelve bit.
– Veselu se mali bećarci. Čriplje si nakladu, va
torbe jila, i idu va Palaču.
– Najpervo ćemo pojt pogledat bore – veli
Marko – kuliko je smole nacurilo. Ča je nacurilo,
ćemo pobrat. Saki si neka zame sikiru ali nož, pak
ćemo čepit bore. Čuda smole je potribno.
Dica veselo idu po lozi. Borov je dost, bit će
smole. Ka je sama od sebe procurila iz driva, tu
poberu va rajne.
– Za vu smolu ćemo dostat i piniez – veli Marko.
– To su naši. Kupit ćemo si ukadjene slanine.
Nikomur ne pravamo povidat, ovo je naše. Naš
otac ćedu smolu odvies Kiseg, i nam kupit slanine.
– Razumimo – velu dičaki – ovo od nikogar
nismo ukrali, ovo smo si zaslužili.
– Bi morali meru pojt pogledat verganje – veli
Ive – vakovu dob jur rastu.

52