Page 59 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 57

svoje, a i Kiseg odvezu konjen zobi, ča im je
odredjeno.
Ditići i muži prije neg projdu va Grad, porušu
drivlje va diboki put, velike škulje skopadu.
Sakarjačke ternule i černe jagode povluču na nje.
Ko dojde godina, za par dan nigdor neće znat, da
je ovde koč put bil. Tajni putov je, koje neg sels−
ki ljudi poznadu.
Dičaki, petimi idu na svoj posal. Hutice su jim
gotove. Šuklo, njeva žena i ditići su jur Kisegi.
Smolu su otprimili, i prodali. Kupili su dičakom
slanine i meru meda. Sina, Luku pošalju va
Palaču. Luka dojde i veli dičakom:
– Kako ste si sve lipo nariedili, tako ćete živit
ovde kot grofi. Otac su vam poslali slaninu i
meda, pak ednu veću želieznu presuru. Kade je
Marko? Sad već nekate dojt va grad, aš ćedu lese
zaprit. Neg konjaniki smidu van ter nuter, pak ja.
Povu mu da je Marko prošal va Novo Selo.
Podnoć će dojt.
– Kad je Marko došal va selo, povi liktaru ča
zna, i veli:
– Sad moram pokazat otin ki ćedu pojt boktat
na jelvu.
– Ur sam je čier otpejal – velu liktar. – Oni ćedu
neg vadne bit onde, aš noći nigdor ne ide po
ciesti. Ovo ti je hlib kruha, oš je tepal. Ov će vam
bit na jedan tajedan dost. Pašći se, aš je godinar
rekal da će otpodne velika godina dojt. Va kostanj
se zavucite. Biži.
Marko verže va tuorbu kruh, i se friško gane. Jako
se pašći. Još za dobie dojde. Jur je čut germljavinu.

57