Page 62 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 60

pasu, kotkad Turkov ne bi bilo na svitu, a i lesi−
cov ne. Mer lesice simo ne idu, ovde one nećedu
vičerat. Vičeru si moradu drugdi skerbit.
Ide doli, aš niš ne vidi, ča bi bilo važno. Sede se
na drivo, i si daje premišljava:
Stol si moramo načinjit i klupi. Palaču si
moramo zagradit, da divlje svinje ne dojdu. Jutro
ću se povidat Ivanu.
Meru zadrimlje, kad se zbudi, ide opet gori.
Ničesar nij vidit. Zori se. Opet ide doli. Ive je
zbudjen. Oganj nalaže.
– Imamo lipovoga teja – veli – ću ga načinjit.
Meru meda va njega, ali soka od čerišanj. Kus
kruha, pak je ručenje gotovo.
Marko povi Ivi ča si je knoći zmislil.
– Dobro, – veli Ive. – Ovo ti je teja. Odriži si
kruha. Naji se, pak se lezi.
Tako učini. Ive zbudi kralje, i se po kraljevski
naručuju.
– Karol, idemo po vodu – veli Ive. – Ne prava
se bit cielo dopodne na drivi. Po ručenji jedan za
drugin pojte pogledat, a onda morete pojt po
stupov, aš si moramo Palaču i zagradit. Ne pravate
se pašćit, neg lipo polaku. Mi ćemo si ziet kolca i
putre. Doviez ćemo vodie i pobrat smolu.
Svi idu po svojem putu. Samo odsebe je
razumljivo, da ovde Ive zapovida.
Marko se zbudi. Dičaki su va lozi. Kolca su
puna smolom.
– No, ja idem – veli Marko.
– Ali ne sam – se posmihuje Ive – i ja idem s
tobom.

60