Page 64 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 62

– Dobro, – velu – moj sin kad je bil vako mali,
je ji imal. Valjek ću ti je donijes.
– Stari pretečie, i ništo zamotano donesie.
– Ovo su vaše – velu. Jure, friško je otprimi van
s grada, da je nigdor ne vidi.
– Idemo po mali vrato – veli Jure, i zginu.
Kad dojdu van, veli konjanik.
– Smolu doprimite tamo k malomu mostu.
Dobro bi bilo, ako most zrušite. Na drugu stran
pod verbu sranite smolu. Mi ćemo s konjem lako
prik jarka prikskočit. Sad bižte.
Veselo bižu. Most, kot su si planirali, su ga
zrušili. Bižali su do lozie. Ovde su se seli.
Pogledadu, ča su dostali.
– Sad imaš i ti jednu – veli Marko – a i ja. Ćemo
pojt na serne jagat.
Kad dojdu va Palaču, se drugi strašno čudu.
– Sad smo jur pravi stražari – veli gizdavo
Marko. – Ovo poglejte.
Povu ča se j’ stalo. Po ubiedi veli Marko:
– Idem i ja s Karolom, da ne zabludi. Ja sam jur
već puti išal po vom puti, pak ja sam kanim povi−
dat liktaru ča smo doznali, vidili i dostali. Karol će
zutra dojt, a ja još knoći.
Kad dojdu, va seli nikogar ni. Ov dan je godinar
stražar.
– Kade su ljudi? – pita Karol.
– Pro−pro−pro−šli su−su že−že−žet – odgovori.
– Onda ja iden k nam – veli Karol.
– I va−va−vaš ma−ma−mat su pro−ro−ro−šli žet.
Karol verže dvojke pred liktarova vrata i ide
pogledat žnjače. Marko pervo pogleda sve selo.

62