Page 60 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 58

– Friško va drivo – veli – velika godina će dojt.
Oganj se mora pokrit s velikim kamenom, pak i
želieznu presuru na njega.
Za par minutov je sve gotovo. Strašno vrime
dojde. Srića je da su va škulji. Stari kostanj je
čuva. Kako je friško došlo, tako je i prošlo. Ali
bome bojali su se, aš je strašno germilo. Ali najm−
ražnje vrime je drugude prošlo.
Kad je godina stala, se povluču van. Za pol urie
je jur sunce svitilo. Neg nako se je sve kadilo.
– Veliku sriću imamo, da je ovde va škulja va
drivi. Kako bi se bili namočili – veli Pišto.
– Kot miši – se javi Vili.
– Pak sam skoro zabil – veli Ive – ovde je bil tvoj
brat, Luka. Donesal nam je slanine i meda. To je
rekal da sad već ne smimo va grad, aš ćedu lese zaprit.
– Misliš, da ja neću dospit nutra – se posmije
Marko. – Ali sad najpervo moramo jist. Donesal
sam friškoga kruha, slanine imamo. Godinar mi je
dal baril, ne znan ča je va njem.
Naju se, napiju.
– Ča je ovo? – veli Ive. – Ja mislim, da je ov sok
godinar načinjil s čerišanj. Sad on zna ovo način−
jit. Kotkad bi kipilo.
– Za par dan bi bilo s ovoga vino – veli Vili – ali
donjeg ćemo je popit.
Pogledadu hutice. Nisu im zacurene. Steje su
im suhe.
– No, vie smo dobro načinjili – veli Ive.
– Da, aš ste poslušali na me, – veli Vili – i smo
krove pojali s djilovačom. Ova se je dobro usuši−
la, i neće pustit godinu va hutice.

58