Page 56 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 54

ali nismo daleko od velike ceste. Nigdor ne smi
čut, da smo ovde.
– Istinu imaš – veli Pišto – već neću larmat.
– Sad imamo dost driva – veli Marko.
– Ne – veli Ive. – Oš pravamo na jednu.
– Čemu – ga pitadu.
– A, za kamru – odgovori.
– Pravo imaš – velu – ti si na sve misliš.
Otprimu drivlje na mjesto, kade ćedu hutice
stat. Zmiru si višinu. Kolce začnu pilit. A Marko
pak Ive načinjadu plane, kade ćedu hutice stat.
Svakomu odmiru svoje. Znadu da se ovde ne smi
štrajtat, svaki ima dobro mjesto. Dokjek drugi
pilu bore, oni dvimi skopadu škulje, va ke ćedu
kolce postavit. Kad su s ovim gutovi, idu po doli
k maloj šinokošici. Onde najdu većega kamenja.
Oto doprimu. S otim ćedu počverstit stupe.
Kad se utrudu, se ganu domon. Putem se pogo−
du da ćedu ov tajedan vani spat, da čim prije
načinju njihovu Palaču. Sprav im je va drivi.
Nigdor jim neće niš ziet, aš ovde su neg serne,
jeleni, lesice, viverice i sakaričke ptice.
– Od zutra knoći mora jedan seneg boktat – veli
Marko. – Zutra ću jur par oružja doniest. Otac su
ji jur gvišno načinjili.
Knoći veli Ive ocu:
– To smo si odlučili, da ov tajedan ćemo ur
onde ustat, da čim prije načinjimo Palaču.
– Dobro – velu otac – i ja sam si to mislil. Pietak
ću vas dojt pogledat. S manom ćete dojt domon, i
ćete ovde ustat, aš na tajedan ćemo začiet delat
na Farkaši , ali kot vi velite, va Novom Seli.

54