Page 55 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 53

– Onde pojte vi dvimi s Karolom – veli Pišto, –
a mi ćemo skerbit drivo za hutice.
– Poznate verganje? – pita sumljivo Vili.
– Ja je dobro poznam – veli Ive.
– I ja – veli Karol.
Saki ide po posli. Verganji rado rastu okol
curka. I malu putru si sobom zamu. Va velikoj je
dost vodie. Ne idu daleko od staze, da ne
zabludu. Par verganji najdu ovde i onde.
– Vuliko nam je ji dost – veli Ive. Putru
napunu, i idu domon.
Putiem veli Ive:
– Kad dojdemo, uriedi oganj, ja idem pogledat,
je li ću najt jagodov. Ovde nedaleko je jedna mala
šinokoša, su rekli otac. Tamo ću pojt.
Ive ide, i najde šinokošu. Čuda jagodov najde.
Kapu si zname, i vried mu je puna. Biži najzad.
– Oganj će bit jur dober – veli Karol – verganje
ćemo si na ražnji speć. Kruh nam je dost mekak.
Soli imamo.
Viknu druge, da neka dojdu na jilo. Dičaki se
presenijetu, kad vidu dober ubied. Neg kape
peču, a korene lipo porižu i je veržu na kolce na
dasku i odvluču na sunce, da se sušu.
– Da je neg ubied gotov, – veli Pišto – ur sam
bil gladan.
Sedu se i poju. Na to si ni mislit nisu ufali da
ćedu i jagodov jis.
Po ubiedi idu po stable, kie su popilili. Pišto si
zajači.
– Neg tiho kot va crikvi – veli Ive. – Nigdor nas
ne smi čut da smo ovde. Sad još ni ovde Turkov,

53