Page 83 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 81

presuru ćemo si verć žeravke, pokrit ju. Na njoj
ćemo si moć i žnoru steplit i odmatat.
– Pravo imaš – veli Ive. – Denas ćemo važgat?
– Denas ćemo je neg položit – veli Cigančić –
Neće nam se premočit. Zutra si moramo i suhe
trave ziet.
– Nij’ ovo pogibielno? – se plaši Vili.
– Neka se bojat, Turki su z drugim zaposleni.
Ćemo vidit, ča ćemo zutra stvorit – veli Marko.
Ive i Marko projdu. Tako idu kot lesica. Ni
vidit, ni čut ji ni. Kad su gutovi, oplaznu najzad.
Po domon va lozi meru postanu i se spušu.
– No, ovo smo učinili – veli Marko.
– Ali ča će bit ako upamet zamu – si glavu kroca
Ive.
– Će nam Bog pomoć – veli Marko.
XVI.

Drugi dan je Karol zgora. Vidi da su turmi sve
viši. Konji su na mjesti. Vidljivo je da su trud−
ni. Ciel dan ležu. Na turme Turki vluču štuke.
Zaman strijadu na nje s grada. Dojde doli i
povi.
– Karol, ti biži k liktaru – veli Marko – već
kruha donesi. Vili, sad ti poj po vodu.
Ive plazni na drivo. Oni su više neg grad. Vidi
da va gradi čuda slame nosu na stiene onde kade
su turski turmi. I velike kotle nosu gori.
– Ovi ćedu smolu talit – si misli Ive – slamu
umočit i goruću hitat na turme. Za to su pravali
tuliko smolie. Knoći ćedu turme važgat. Ćemo im
i mi zakurit.

81