Page 98 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 96

pinez. Onda su mi mogli poslati mali
pokec čungama, pak čukaladija, para-
manč. To je onda za veliko bilo! – mešuju
mi teta Giza skoro za šezdesetimi ljeti toga
zgoditka, kad su se puti razišli još jedne
petroviske familije, čiji dičaki su imali rod-
binu jur u Ameriki. Tako su i dobili papiro-
še da će se od matere Hane sestra skrbiti
za novodošljake. Iako su Kalman pak Rudi
skupa bili u jednom lageru, po teti Gizi, to
su vik mogli mešovati, kako je Kalman
med dičaki bio, a ki su u paru došli u lage-
re kot Rudi s Rozikom, Marta Kalmanova s
Moriška Timar i Laci Gyurcsek u Švedskom
Nandorom Jurašićem (Zvonarov), Helenka
24. decembra 1994. ljeta s nukicom Klaudijom
Kalmanova s Vincijem Henićem (Palkinkin)
da oni su svi bili u jednoj velikoj hali, pak je mlade pare nek jedan firong dilio i onako su
mogli spati. Kalman je dar dvadeset ljet bio, kad je prošao, a Rudi onako 25. Velim, onda
kad su ruski tanki došli, čez jednu noć sve se je obrnulo, svi su začeli bižati. Laci Timar
(Šnajderov) kad je predlani na svadbu došao, on je rekao da je nek 17 ljet imao, kad je prik-
prošao. On je bio morebit jedan od najmladjih ki su bižali. Dičak je nek bio, a mat su skoro
umrli za njim. On je rekao: „Ja se ništ' nisam študirao, nek spravio sam se pak prošao. Jako,
jako nam je teško bilo, pominati se nismo znali, djela nismo dobili, ljeta dugo nam je tribi
bilo, doklje smo k sebi zašli“ – spomene se na riči Lacija Šnajderovoga, teta. A kad se kani-
mo najzad okrenuti familiji, onda se još povida da su Kalman i Rudi bači bili doma na
krstidbi prvoga sina Tibija, 1968. ljeta. Drugi put je Petrovišćane peljao domom 1981. ljeta,
kad je pravi svetak nastao srebrni jubilej hištva starine. Po riči tete Gize, Kalmanu i Rudiju
nigdar nij' bilo žao da su vanprošli, onda drugačkove pomoći nisu imali nek vanprojti, i
onako ne bi bili mogli djelati. Gledamo dalje stare i novije kipice, kad i od muža Jončija
Timara, sestra Moriška (Husarova) uprav tako je s mužem Lacijem pobignula 1957. ljeta.
Ovde čujem i povidajku, što se je zgodalo Janoš bačiju, da su i oni vanprošli (bilo je par
takovih u selu), nek jako su starinu milovali s malim Tiborom i za par dani su najzad došli.
Sestra Moriška s Ugrom Lacijem Gyurcsekom se je spoznala u Nagytétényu, tod je čuda
Petrovišćankov djelalo, pak su prisegli u Petrovom Selu i par dani zatim vanprošli. – Jur su
tako došli iz Pešte domom da će vanprojti, i katani su im pomagali. Oni su bili manje sriće,
kad nisu imali svoju rodbinu u Ameriki, tako i nikogar nisu imali ki bi je bio zeo u obram-
bu. A kad je je doktor pogledao u lageru, mužu su našli nešto na ključi. Amerika ni nutra-
pustila betežne ljude, a Švedska je rekla da tamo moru projti. Tod im je Črljeni križ veljek
stan štejao. Kći Ildika se je narodila još u austrijskom lageru, ako dobro znam, još u
Völlersdorfu 1957. ljeta, a Belo pak Monika su se narodili jur u Švedskom. U to vrime i
Kalman je mešovao da kad su mogli u lugu djelati, bilo je ujtro, kad su u grabi vidili još i
pedeset biguncev, ki su htili prik hatara projti, ali je je negdo najavio, pak su je veljek u
kasarnu otprimili, a odnud su je vozili u Sambotel. Još i ja sam vidila sa svojimi oči, kako
su mogli po Kljancu sprohadjati te bigunce s puškami, pak Bog zna, kamo su potom zašli
– je zgotovila mešu iz davnih ljet žena, ka je sama ostala doma sa starinom i ka se udala
za muža ki se je uprav tako sam skrbio doma za svoje starje.

96 2017 Hrvatski kalendar