Page 103 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 101

Deta Geošić: „Mojoj teti, Gizi Korotovoj
je jako falilo Petrovo Selo!”

„Ali oni me ne batru, s tužnim srcem me ostavu,
Sirota sam tužnog srca, kot na skalini travica.”

S Detom Geošić (Harvatova) pominamo se na mjestu stare Konrathove hiže, kade su
nigda svoj dan živili i teta, od matere sestra, Gizela Konrath (Korotova) i koja je
umrla 2005. ljeta u Belgiji. Kako je pobignula s mužem, i kako im je napisala sudbi-
na dane, tajedne i ljeta, za 1957. ljetom, ovako je rečeno:
– József Antal je bio u selu katana, ali u
Magyarszecsődu, polag Kermenda se
je narodio pak su se ovde spoznali.
Njega su i zaprli i odnesli u
Márianosztru u tamnicu i osam misec
je morao siditi, dokle je moja teta na
njega čekala u Petrovom Selu. U onu
dob je jedna familija vanprošla, kad je
uprav on bio u službi, pak su štimali da
im je on pomagao, ali nisu mogli na
njega svidočiti da je on bio s drugim
katanom onde. Snig je pao i onda nisu
već našli nikarčkove cape – idemo u
riči, korak po korak, s Detom u ovu
ljudsku povidajku. – Ovo se je zgodalo
još pred 1956. ljetom, kad dokle je on
najzad došao iz tamnice, morao je
zatim još par misec biti katana, i u József Antal i Giza Korotova
februaru 1954. ljeta su se skupazeli s na svadbi sina Štefana u Belgiji
mojom tetom. Onako dvi ljeti su još
ovde živili u selu, on je dilao u polgarstvu, na zemlji, uprav tako kot svi drugi u Petrovom
Selu. Muškoga ni bilo pri stanju, kad su dida Antal Konrath 1947. ljeta umrli, a njegovoga
sina Štefana, 1949. ljeta odvlikli su u Sibiriju, kade je u 25. ljeti žitka i preminuo. Tako su
doma živile majka Johana, pak Hanka prez nog i teta Giza. Sin Zoltan je nek osam misec
imao, kad su se izmaknuli. U tu dob svi su išli van, kad je takov svit bio. Kot negdašnji kata-
na i Joži se je bojao da će ga opet najprzeti zavolj te familije ka je vanprošla, kad je on u
službi bio. Morebit su oni bili med zadnjimi ki su ostavili za sobom orsag. Nikomur nisu
povidali da kanu vanprojti, ali je jedno ujtro moja mat s tim došla domom: „Giza je prik-
prošla”. U selu su hudo išli glasi, ona je nek mliko odnesla u čarnok, tod su sigurno povi-
dali. Nisu sami prošli nek većimi, onda su s njimi skočili i Henićevi iz ulice, Štefan pak Hana
s dicom i Laci Henićev. Iako su onda jur jako pazili na hatar, ali kako je Joži bio katana, on
je sve znao, kad idu katani u službu, kad se minjaju, kad to se nij' vik obraćalo – da je ovo
moglo biti onako na kraju januara 1957. ljeta, tako se spomene Deta, al to jur ni znala već

2017 Hrvatski kalendar 101