Page 99 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 97

Štefan Teklić:
„Vik sam imao namjeru domom dojti!”

„Ko mala ptičica leti, kud je dom povi mi ti,
Vo pitam i od oblakov i od šaptajućih vitrov."

Kot dica nigdar nismo razumili, kako je to da se Pišta bači nek tako ganu iz dalkine.
Dojdu i projdu, i onda svi se plaču. Nismo razumili, ako se svi plaču, zašto ne ostanu.
I oni i njeva familija. Onda još nismo razumili značenje, „morali su projti, morali su
ostaviti svoju domovinu!” Duga ljeta nismo znali ni to, kako je izgledao put bigun-
ca. Morebit nisu to znali u cjelini ni njeva starina, moja majka i dida. Štefan Teklić
(Šandorov), zvan Štuki, moj ujac, pobigao je iz Pečuha, kamo su ga odvlikli na silno
djelo i veljek za tim avanturističnim putovanjem po Ugarskoj, drugi dan je morao
ostaviti dom, starinu, brata i sestru, svoju ljubav, toliko poznatu Pinčenu dolinu,
s jednom ričju: DOMOVINU. Ovo ljeto pak je moj ujac konačno sve povidao u dikta-
fon, cijeli put prik držav, kilometarov i ljet, od Pečuha do Montreuxa. Ovput vam
prikdajemo priču o ti koraki u nepoznato i nesigurno...
– Ja sam vik rekao ocu da bi se
rado dalje učio da budem
imao kakovo zvanje. Ovoj sanji
je došao kraj onda, kad su iz
Sambotela u civilu došli iz par-
tije ljudi i rekli su mojemu ocu:
– Tovaruš Teklić, ako stanete u
komunističku partiju i šaptati
ćete nam, što ljudi govoru u selu,
sve ćete imati! U tu dob bilo je
špijuna u selu, svi su znali ki su
ti, nek nigdor se nije ufao javiti.
A otac je nek toliko rekao: Ja
neću stati u partiju, nit ću vam šapetati ni za kim, što povidaju! No, odonda smo mi postali
neprijatelji režima i kaštiga je bila da se ja nisam mogao dalje učiti, nego sam se morao
otpraviti u Pečuh na silno djelo. Ovo je moglo biti nekako u juniju, ali u juliju 1956. ljeta,
kad i ja se ne znam već točno spomenuti na sve. Bili smo tamo dar tristovimi, od nas četir-
mi, Šandor Teklić, Djulo Horvat, i Robi, ali prezime mu ne znam već, krčmari su mu bili sta-
rina pred bojem u selu, pak ja. U Pečuhu smo svako ujtro išli na područje, kade se je zida-
lo. Dali su mi loparicu pa su rekli, Štefan Teklić će danas biti zidar. Bili su takovi ki su mal-
ter mišali, drugi su pak cigle metali, a jedan je išao kontrolirati, je li ravna stijena, što smo
napravili. Kad se je 1956. ljeta s velikim nemirom došla revolucija, ja sam bio doma pet
dani i išao sam najzad u Pečuh, kade se je već začela pucnjava. Zadnji vlak sam ulovio u
Pečuh, ako to ne uspijem, već ne bi prahao najzad projti, kad je stao promet. Kad smo zašli
u Pečuh, tod su već vikali da neka ne projdemo na ulicu, kad striljaju. Čuli smo puške, ali
okolo-naokolo još smo zašli nekako do kasarne. Negda je tod bilo za oficire škola za jaha-

2017 Hrvatski kalendar 97