Page 100 - Kalendar_2017

33-121_Layout 1 2016.11.04. 11:51 Page 98

nje, a sad smo bili dvistovimi
u dvadeset i pet hižov smješ -
ćeni, kot neprijatelji ovoga
orsaga. Spomenem se da
smo morali paziti na jednu
fabriku parketov, onda smo
već stali na strani revolucijo-
narov i mene su lipo poslali u
službu. Jednoč su se nek
pojavili Rusi s tenki, pak jedan
avoš u civilu, u običnoj kožnoj
jakni je iskočio i pitao me:
– Što vi išćete ovde? Velim
mu: – Ja imam zapovid da pa -
zim na ova vrata ne da negdo
Familija Teklić (Šandorovi): otac Jožef, užge ovu fabriku. I onda je
mat Ilona i dica Štefan, Ferenc i Paula 1954. ljeta pokazao na pantliku s trikolo-
rom na mojoj ruki i mi je
grubo izdao zapovid da neka to zamem doli s ruke. Zaman sam mu rekao da meni su van-
dali da ja to nositi moram, potrgao ju je doli i jadovno vikao: – Ako sad jednoč ne projde-
te odvud, ustriljit ću vas kot cucka! Hudo sam ga ostavio, iako sam i ja imao pušku. Ali
kakovu? Morebit su to hasnovali pri opsadi Stalingrada, onako je bila stara. Što sam ja
znao, kako to funkcionira, ne da ću ja striljati s njom. Rekli su mi, ako ne znam striljati, neka
bodem s njom. Iz toga hvala Bogu, ništ nije bilo, kad smo se domom ganuli. Kad smo ovo
odlučili, oficiri su vikali neka čekamo, dat će nam službeno pismo da moremo domom.
Nigdor nije već lazno imao, mi smo samo bižali van na ulicu. Šandor Teklić je s manom bio,
ali pri pošti su jur stali ruski tenki. Pravoda su nas zaustavili, kad su iskali oružje. Polig
Pečuha smo došli do jednoga kolhoza, kade su traktori bili, zaman smo prosili človika
neka nam da jednoga s kojim bi išli domom, nije mogao dati. Ovako smo ukrali jednoga,
pak smo nastavili put do doma. Nato dva tenki su stali nigdi na ulici, a civi su stale nasu-
prot nas. Nisu na nas pucali, kad smo imali bijelo platno, tim smo mahali, ali naš traktor je
stao ne dugo zatim. Nismo imali već ulja. Onda sam prošao u jednu malu hižicu, od jedne
starice sam pitao, kade bi mogao dobiti ulje. Nije znala, ali mi je odrizala kusić kruha i
namazala s mašćom, rekši: – Ovo ti je, sinak, gvišno danas još nisi jio! Rekao sam joj, i čera
nisam jio i lipo sam joj se zahvalio pak prošao dalje. Drugi su veljek došli k meni, daj mi
polovicu, daj mi polovicu i iz toga kruha skoro ništ mi nije ostalo. Onda su vikali ponovo:
– Ide jedan veliki mašin! Ugarski katani su bili, i ti su bižali. Mene su ulovili, povlikli gori,
kad onda sam jur tod visio jedno vrime i s glavom sam nutrapao u prikolicu, kade smo
jako čudami bili pritisnuti jedan uz drugoga. Onda u noći jur na glavni cesta nije se moglo
ići, kad je to bilo pogibelno, tako smo išli po polja, sinokoša i seli. Onda je nek jednoč stao
i ov mašin, kad od prevelike težine su se čavli spustili. Morali smo kotač minjati, ali onako-
va velika magla je bila da ništ nismo vidili. Papirnate pineze smo užgali i s tim smo svitili.
Nigdi pri Balatonfenyvesu smo šofera pitali, što mi išćemo tudaj, ta se je većkrat zabludio
u škurini, kad smo svakako htili obajti Ruse. No onda kad smo zašli u Kermend, našli smo
jedno stanje, kade su nas ponukali s kavom i kruhom. Jedan je ostao vani i kad je nešto

98 2017 Hrvatski kalendar