Page 19 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 17

– Tišat ćemo! – veli Marko. – Mi ćemo bit vaši
špioni.
– Mislil sam na ovo, zato sam vas doprimil simo.
Poglej ov kostanj.
Idu okol kostanja. Na ednu stran je zdola jedna
velika špija, tako velika, da jedan človik mirno
more va njoj stat.
– Star je ov kostanj i debel – velu otac. Ovu
škuju ćemo na veću načinjit, da drivca vako mali
dičaki mirno va nju stanu.
– A zač? – pita Ive.
– Ćeš za dobie doznat – odgovoru otac.
Liktar im pokažu i curak. Jedna serna se je
napijala va njem.
– Ovde imate vode – velu liktar. Sad idemo po
gori. Ovde su neg staze, putov ni. Dobro si se
zamierkajte.
Dičaki idu za liktarom. Sako veliko drivo si
pogledadu, da je ne zabu.
– Ne bi si morali put kako zazlamenovat? – pita
tiho Ive.
– Pak još ča? Onda će saki poznat naš put i on
ki ga ne prava.
Dojdu k pastiru. Liktar na kratko povu pastiru
ča na njega sliši. Pastir posluša, dobro zna, da liktar
čuda već znadu, ali mu sada nećedu sve povidat.
– Kuliko škopicov se pravaš? – pitadu liktar.
Pastir sve pokažu i povu.
– Na tajedan edan dan ćedu dojt muži – velu
liktar – Pak ćedu sve lipo popravit, kotkad se niš
ne bi bilo riedilo. Dobro?
– Razumin! – velu pastir.

17