Page 24 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 22

I ovde ćemo imat dela – velu liktar. – Ove se
moradu sve zravnat.
– Zač otac? – pita Ive. – Onda ćedu nas Turki
lako najt.
– To je istina – odgovoru otac. – Put će bit
ravan neg donjeg, dokjek si se zvozimo na
Farkaša. Onda ćemo onde zdola na počietku puta
drivlje porušit na put, i velike škuje skopat.
– I to ćedu Turki upamet ziet – veli Marko.
– Dojt će donjeg godine, i će sve zamujit voda.
Mi ćemo onda jur misec dan bit na Farkaši.
– A kako ćemo dojt najzad? – pita Ive.
To je jur lako. Škulje ćemo zagernut, drivlje
popilit – velu liktar. – I nako ćemo pravat čuda
derv, da si popravimo stane.
Dojdu na Gorno polje. Ovde je zvećega pšeni−
ca posijana, ali je i diteline. Od ceste ni j vidit da
je onde polje, aš je od svake strane strašna loza.
– Ovo nam je velika srića – velu liktar dici – da
nam je ovde najbolja zemlja, i je ni j vidit od
velike ceste. Ki idu po sieli raubat, na konji idu,
oni se ne rad po nepoznatom loznom putu jahadu,
neg onda ako znadu da je onde grad, koga je
zdaleka vidit, ali ki klošter, komu turme vidu.
Kad dojdu va Pieruško, najdu put. Ov je čisti
širok. Po ovom goni pastir na zimu krave i tielce.
Neg po ovom putu moradu pojt, pak su na
Farkaši. Krave se mirno pasu. Pastir drimje, ali
kucki idu i lajedu. Liktara poznadu, aš oni već
puti dojdu pogledat, je li je sve va uredbi.
– No, File! Si se zbudil? – mu velu posmihuć se
liktar.

22