Page 29 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 27

– Tomu, ki ga ne pozna – veli Marko.
– Sad ur znam – velu Šuklo – kude zgineš, da
nigdor ne zna kade si.
– Špioni moradu i vakove pute poznat – se nas−
mije Marko.
– Dičaki preteču. Liktar i Cigan se pominadu.
Šuklo im povi, da su se i oni tanačili, i ča su si
odlučili.
– Dobro – velu liktar, – veseli me da ćete s
nami deržat. Kisegi si skerbi železa, i dobro si
otpri ušiesa i zube. Zutra neka Marko dojde k
nam. Žena, Marica, Ive pak Marko ćedu pojt čer−
išnje tergat. I za otie čerišnje kupi železa i baril
vina.
– Tako će bit – veli Cigan. – Luka će dojt s
manom. Dobre oči ima, i razumi se u ovi posli. I
to upamet zame, ča drugi ne.
– Pametno – velu liktar. – Onda srićno! I ti sve
poglej, pak dobro. Drugu nedilju imamo sprav−
išće, i vi dojdite.
Nedilju po ručenju se liktar spravu na put.
Zamu si žomfu, torbu, baril i se otpravu.
– Niš nisi ručeval – velu mati.
– Ne! Aš se kanim spovidat i pričestit – odgov−
oru otac.
– Vo bi si bila mogla mislit – velu mati.
– Otac! I ja bi išal s vami – veli tiho Ive.
– Denas ne – odgovoru otac – ovo ni za dicu.
Simo su neg liktari pozvani. Nijedan liktar si neće
doprimit dičaka.
Kad ide liktar, putiem si misli:
– Mer bi bil mogal dojt, ali boji je mir.

27