Page 30 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 28

Kad dojdu na veliku cestu, na križni put, pog−
ledadu simo−tamo. Meru postanu da se spuhadu.
Vidu da po velikoj cesti idu trimi. Kad bliže
dojdu, je poznadu. I ovo su od susedski siel lik−
tari. Poklonu se edan drugomu.
– I vi idete Klošter – pitadu je Mate.
– Da i nas su pozvali gospodin opat – odgovoru
skoro najednoč svi trimi. – Ča kanu od nas sada
gospodin opat? ’Oš ni žatva.
– Mislim – velu Mate – zbog Turka.
– Ča znaš? – pita susjedski liktar.
– Mate povu na kratki ča znadu i velu:
– Mislim zbog grada, da idemo tamo pomoć
zidat.
– To more bit – brundadu drugi. – Mer do
žatve imamo još vrimena.
– Mislim da to zna i kapetan, zato ćedu nas sada
poslat.
– No idemo da se ne zakasnimo – velu Mate –
ja se kanim i spovidat.
– I mi.
Drugič zvonu, kad dojdu Klošter. Idu va
crikvu. Edan fratar sidi va spovidalnici. Fratar zna
nimški, ugerski i hervatski. Po spovidi se sedu va
njevu škamju. Saki ćuti, da će se ovde ča veliko−
ga dogodit.
Po maši ostanu na dvori, po staroj pravici.
Dojdu van opat i je pozovu va samostan. Sedu se
za stol i potom, kad pozdravu opat liktare, valjek
počnu:
– Mislim, da znate zač sam vas pozval. Turak će
vude dojt pod Beč, ali prije kani i Kiseg zauzet.

28