Page 27 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 25

– Vude idu serne i jeleni na lieglo – povida
Marko. – Napit se idu tamo va žlibu, na Ulijenku.
– Ej ho! – se čudu liktar. – Nigdar ne bi bil
vidil, da ova živa stiena ima i vrata.
Ovde je još ravnica, ovo još k Gornomu polju
sliši. Nedaleko, kot dojdu na najviše mjesto i se
počne dolina, Marko kot jedne jelve postane.
– Ovde smo – veli.
– Na vu jelvu se lako more splaznit – se čudi
Ive – kotkad bi imala lojtre.
– Istina je – velu liktar.
– Odavjek je vidit i Klošter – povida Cigančić.
– Staru cestu do susedskoga sela lozie, do Gajca.
Ko je dobro vrime, je i Sakonje vidit.
– Lipo – se čudu liktar. – I ovde će bit bokta.
– Zgora sam si načinjil mjesto – povida Marko –
kade se stat i sidit more.
– No, neka reć – se posmihuje Ive – ležat se ne
more?
– Sad oš ne – veli hudobno Marko – ali ko
dojde na nje red, ćeš i tancat moć.
– Idemo gori – veli Ive.
– Ovo već ni za mene – velu liktar.
Sve je tako bilo kot je Marko rekal. Kad dojdu
doli, si Ive glavu kroca, ča tuliko zlamenuje, da
mu je ča napamet došlo.
No, ča ši krocaš glavu? – velu mu otac. – Ča si
vušiv? Povi friško.
– Lipo, lipo, – začne Ive – ali upamet ćedu nas
zet va bieloj opravi, aš med zelenim se bielo jako
sviti, stoper onda, kad sunce upre na nas.
– Navo si nisam mislil – velu otac.

25