Page 23 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 21

IV.

Edan dan jutro rano liktar, Ive i Marko se spravl−
jadu.
– Kamo idete? – pita žena.
– Pogledat moramo Farkaševu šinokošu – velu
otac.
– Tamo ćemo se sranit pred Turkom?
– Da, ali ne svi.
– Kako si to misliš? – pita žena.
– Nedilju ćeš doznat – odgovoru otac.
– Prez riči projdu. Torbe na ramen, žomfe va
ruke i se trojica gane.
– No, i ovde se ne more čuda doznat – si brun−
da va sebi žena. – Pak i vi dečki čuda znadu, pak
ne govoru. Ča ću reć ženan, kad me dojdu spitko−
vat? I ja ću bit takova kot oni. Niš neću povidat,
oš manje neg znam. Neka puknu od jada. Ovde
se sad na boj spravlja.
Kad dojdu na kraj sela, velu liktar:
– Dica! Svaki germ, svako drivo se mora pogle−
dat. I ovde moramo najt jedno veliko drivo, odak−
jek ćemo selo moć vidit, ali tako, da to Turki
upamet ne zamu.
– Tetac liktar – veli Marko – ja znan za jedno.
Čuda puti sam splaznil na nje. Put neg ja znam k
njemu. I od Gornoga polja se more tamo dojt uz
lozu.
– Kad dojdemo gori, ćemo je pogledat – velu
liktar – odavjek ništ ni vidit.
Putem su išli po gori i gledali kuliko je grabov.
Bilo je ji puno. Voda je svako leto načinji.

21