Page 20 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 18

– Vo ti je meru kisiečkoga. Kade ti je huojba?
Liktar natoču. Dičaki su se opet čerišanj. Idu
domon. Sunce jur zahaja, kad dojdu domon.
Nedilju po ubedi Ive opet mora povidat, ča se
j’ stalo Kisegi. Svi znadu, da ćedu teški dani dojt,
ali imadu vrimena da se pripravu. Ko Bog da,
onda ćedu i požet, dokjek Turki dojdu. Ali kamo
ćedu se sranit, to još liktar nikomur nisu povidali,
ali svaki si misli va sebi, da drugoga mjesta nij’,
neg Farkaševa šinokoša, kade se sada krave pasu.
Kad se stanu za stola, nigdo tukeće po vrati.
Nutar dojde poslanik s Kloštra i veli:
– Gospodin liktar. Naš opat vas pozivaju doj−
duću nedilju k maši, a po maši ćedu deržat tanačt−
vo s simi liktari siel opatije. Pašćim se, aš va sako
selo moram projt. Za gvišno dojdite.
Recite gospodinu opatu, da je pozdravljam –
velu liktar i recite im, da ću onde bit.
– Z Bogom – se pokloni poslani i projde.
– Bi ga bil mogal ponudit s kupom vina – velu mati.
– I ja sam si na to mislil – velu otac, – ali kako
bi došal pred opata, ko sakom mjesti spije ča mu
dadu. Opat mu je gvišno zapovidal da trizan
ostane, i ne govori simo−tamo, i ono povi ča ne
smi. Znaš, kakov je človik kad već pije.
– Ča kanu opat – veli Šime – vakovu dob ni
spravišća.
– Ali svako leto nismo va vakovoj pogibeli –
velu otac.
Otpodne pred kerčmom se muži pominadu. Ov
je ovo čul, on je ono čul, ali pravoga nigdor ne
zna. Kad dojdu, liktar je pitadu:

18