Page 16 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 14

Dičaki, kot ki nimadu niš dela, idu simo−tamo.
Ovde posluškuju i onde. Sve si zamierkadu. I to
pogledadu, da kuliko je tudji ljudi, ki nisu tako
ubličeni kot ovdašnji, ali su tako ubličeni, ali
tajno se po drugom jeziki pominadu. I konjaniki
piše idu po gradu a i gradska garda, da ako se kada
zblud stane, onde budu.
Došli su med Cigane. Lako su je našli, aš su
nakovu larmu načinjali kot seneg. Oni prez larme
ne moru živit. Bil je onde skraja i edan slipi gus−
lar, ki je pekjal.
– Poglej, ov am ni slip – veli Marko. – Ov je
stari špion. Ov vidi sve, i jako dobro uho ima.
Ček, ću ti pokazat. Znan par turski riči.
Marko ništo zakrikne po turski. Guslar se
stane, i nako biži kot ziec. Va nikogar se ne zaleti.
– Vidiš! Ov dobro vidi. – veli Marko – Ali sad se
i mi moramo zamišat med Cigane.
Marko friško najde ednoga Cigančića, ki je tako
star kot Marko. Po cigansku se pominadu. Mali je
otpeja k njegovomu ocu. I ovde se pominadu. Marko
čuda puti kaže na Ivu. Neg na jednuč mu veli:
– Ive, hodi simo.
Ive ide tamo.
– Ovo je moj tovaruš. Otac su mu va našen seli
liktar. Pred njin se moremo pominat.
– Hodi bliže – velu Cigan – da te dobro pog−
ledam. Tvojega oca poznam. Reci im, da je poz−
dravljam. Marko će vam sve povidat, ali ne ovde,
aš ovde i stiene imadu uši. Sad lipo pojte.
Dičaki idu. Marko veli Ivi:
– Pravo sam imal. Ta stari guslar je bil turski

14